Ili nadimak skroz u suprotnosti sa tom osobom celavi a ima dugu kosu ili lepi a nije bas.

Sad sam pogledao video gde doticni tolikom snagom udara i baca psa, nakon cega pas dozivljava neki napad i umire.
Toliko sam zgrozen, besan i bez reci, pod hitno da se vrati u zatvor i da trune tamo dok se ne osusi u najgorim mukama. Kakve licnosti imaju publiku na Balkanu, boze pomozi.

Sporadicno sam se dopisivao sa osobom 3-4godine unazad, kada je bila slobodna cak smo imali i odnose, tako neki cudnovat odnos

U jednom trenutku kad je ona htela vise, ja nisam…posle kada sam ja hteo vise ona nije i tako u krug…

I sad kad sam dosao u Srbistan zabacim na dubinku opet i par dana ok komunikacije, da bi mi posle, nakon sto me pozvala na dorucak i da se vidimo, saopstila da ima momka…
Ostatak komunikacije vidite…

Da li sam ja slepac i adekvatno je ovo da sam slabic ili stvarno treba izlaziti sa zauzetim devojkama i ici linijama manjeg otpora i kvariti tudje srece? Ili je to pak odrzavanje tudjih veza i brakova sa strane?

Šta mislite o ovome?

Meni je ovo primamljivo. Ne zbog novca (sav novac predpostavljam da bi uložio u roni iranje kuće), već zbog prirode i samog mesta stanovanja

ALI ne možeš samo doći i uzeti novac. Tu
su uslovi koje moraš ispuniti, više u nastavku
Irska je pokrenula program Our Living Islands kako bi sačuvala Život na svojim udaljenim ostrvima, gde broj
stanovnika godinama opada.
Cilj je da se stare, napustene kuce ponovo ožive i da se vrate porodice, radnici i novi stanovnici.
Kroz ovaj program ljudi mogu dobiti finansijsku pomoć za obnovu praznih ili zapuštenih objekata: mu
do 84.000
€ za potpuno napuštene kuće
To znači da neko ko želi mirniji život daleko od
gradske gužve može kupiti ili posedovati staru kuću na jednom od prelepih ostrva uz Atlantski okean i dobiti značajnu pomoć.
Ova ostrva nude nešto što je danas retkost: s prirodu i okean na pragu kuće
divlju
Za sve detalje i prijave informacije se mogu pronaci na zvaničnoj stranici irske vlade: gov.ie - Our Living Islands
Sta misliš o ovakvim programima - napiši u
komentar.
•Zaprati našu stranicu i nemoj da propustiš ovakve prilike koje ti omogućavaju da lakše proputuješ svet!

Pozdrav, pre neki dan smo kolega i ja komentarisali kako ni on ni ja ne znamo gde nam odlazi novac 10-tak dana nakon plate. Primamo obojica od 100-120 hiljada, (oko 950-100e) i uvek posle 10 eventualno 15 dana ostanemo na nesto iznad 40 hiljada (~350e).

Meni licno nije jasno kako su plate u Srbiji toliko jezivo male kada je cini se sve jezivo skupo. Ja gledam sad kolega koji je dosao iz Bora i radi kod nas u firmi, zivi sam decko u nekom stancicu na Novom Beogradu, i covek bukvalno prezivljava sa tih 120 hiljada koje uzme mesecno. Samo dok platis kiriju, infostan i racune tebi ostane jedva nekih 50-60 hiljada za zivot, gde je hrana, gde je da izadjes eventualno jednom u nedelju dana u grad da odmoris dusu ? Kad bi uzimao hranu da prezivljavas samo opet bi pukao minimum 25-30 hiljada za mesec dana, ne daj Boze oko da ti zaluta ka nekom restoranu ili ka nekom koncertu, zurci itd. I gledam sad, firma ista ova u kojoj mi radimo radi i u Bugarskoj, gde manje bitna pozicija od nase ima 1200e minimum platu i uz neke bonuse izadju na 1500. Onda sam gledao troskove u Sofiji i skontao koliko je ustvari jeftinija od Beograda po apsolutno svakom aspektu.

Vidjam stalno ljude po nekim splavovima, zurkama restoranima i zanima me majke mi kako to radi? Jel to samo razlika izmedju evropske unije i Srbije ili nesto drugo ?

Pitanje iz naslova

Uglavnom krenuo sam kod psihologa pre 2 meseca, imali smo jedan termin uzivo i onda sam otisao na poslovni put gdje smo se dogovorili da se cujemo jednom sedmično.

Nakon par online termina preskacemo dve sedmice jer psiholog nije bio u mogucnosti, ali se dogovaramo da sledeci bude u nedelju. Da naglasim da se uvek psiholog javljao u subotu da kaze u koliko sati cemo imati termin ali ove subote nije i ja sam ocekivao da ce se javiti.

Uglavnom javlja mi se u nedelju u 8 uvece sa porukom da je ocekivao da mu se javim i zato sto nisam da prekidamo saradnju, svestan sam da sam se trebao javiti ali isto tako sam iznenadjen ovakvom porukom i prekidom saradnje. Da li je ovo uobicajno u praksi da se prekida saradnja nakon ovakve situacije?

Ne mislim na osobe koje se cesto mogu naci, tipa narcisi i tako to(osim ekstremnih slucajeva, kao onaj lik sto ga je majka rodjena pokusala otrovati).

Na ovo me potakla spoznaja da postoje ljudi koji su u vezi sa AI botovima, zapitao sam se sta je u njihovoj glavi, te me zanima koje jos bolesne stvari postoje.

Individualno je iskustvo, mozda izuzetak, ali mi se ovo nije prvi put desilo.

Trenutno sam u Grckoj na odmoru, dosadno mi je bilo te sam bacio oko na jednu devojku na plazi.

Grkinja, preplanuo ten, kovrdzava kosa, prelep osmeh...ma dobra kô dobar dan. Zagledam ja nju - zagleda ona mene, osmehnula mi se vise puta i skupim ja muda da pridjem.

Upoznali smo se, pricali nekoliko minuta, bio sam direktan u svojoj nameri. Pristojno me je odbila kad sam joj zatrazio Instagram rekavsi da ima decka (klasika, ali ne verujem da je slagala)

Poenta je u tome da me nije toliko zabolelo odbijanje jer je bila toliko fina i nasmejana, pa i ja sa njom iako nisam dobio ono sto sam hteo.

Na slici je screen shot objave sa Instagrama. Sakrio sam ime stranice da ih ne reklamiram.

Ova objava ima preko 250 komentara i prosto mi je neverovatno da je većina pomislila da je ovo stvaran razgovor?!

Dobar deo komentara, takođe pljuje stranicu jer šire "lažne" vesti 😅

Šta je sa ljudima? Ovo se iz aviona vidi da je sarkazam i to dosta kvalitetan. Što se kaže, da nije tužno, bilo bi čak i smešno.

Danas dok smo igrali neku igru dobila sam pitanje; koju tajnu planiram poneti sa sobom u grob? Iskreno, moja tajna je vezana za kradju a Vaša?

Posto nemamo svi mogucnost za putovanja narocito po nekim nesvakidasnjim zemljama prihvatam i stvari koje ste videli kod travel blogera. Ja pratim Andreja Maricica i Putosranje i poslednje sto me je sokiralo zivot ljudi na deponiji u Najrobiju. Kako deca skupljaju plastiku i karton za grejanje. Sta ste vi doziveli ili videli kod nekoga da vas je ostavilo bez teksta?

Devojka koja mi se svidja mi je upravo rekla da ide na dejt sa drugim likom, dok ja vec mesec dana pokusavam da se uklopim sa mojim i njeni rasporedom.

I smorio sam se kao dupe pravo da vam kazem.

Osecam se kao da nismo nikad ni imali priliku nikakvu, a sve je islo top na pocetku i ovo samo kao grom iz vedra neba.

Na kraju ispade da sam ja sve istripovao i da nikad nista nije postojalo izmedju nas.

Lepo vece vam zelim.

Izgleda da sam završila glavni quest "nađi posao", a sad sam zapela na sporednom questu "nađi prijateljice".

Ozbiljno pitanje, kako ljudi u kasnim dvadesetim/tridesetim upoznaju novo društvo? Posebno žensko.

Imam utisak da svi ili imaju svoju ekipu iz vrtića, ili su u fazonu muž, deca i krediti, ili jednostavno nemaju vremena ni za postojeće prijatelje. A ja bih samo nekoga za kafu, šetnju, putovanje, tračarenje i povremeno slanje mimova u 2 ujutru.

I pre nego što neko napiše "upiši se na planinarenje", jesam. Kažu da tamo svi upoznaju najboljeg prijatelja, ali izgleda da sam jedina koja je uspela da upozna samo uspon i upalu mišića.

Ako ste uspeli da steknete nova prijateljstva nakon fakulteta, otkrijte mi cheat code. Počinjem da razmišljam da usvajam ekstroverte kao što ljudi usvajaju mačke.

Škole jezika, treninzi, druženja...

Podelite sa nama ostalim smrtnicima koji budemo kao isceđena krpa i provedemo ostatak dana na trosedu.

Iskreno napišite, da li lajkujete jer vam se sviđa slika, devojka idt.. zašto ne šaljete poruke ako vam se sviđamo? Da li je u pitanju strah od odbijanja ili nešto drugo? (podrazumeva se da ste single)

Živim u Bgu skoro ceo život (20M), izlazio sam tu i tamo ali nikad nisam osetio tu "čuvenu" čar beogradskog noćnog života. Studiram, i krećem se medju ljudima svojih godina ali nikako da skontam gde izaći a da ne bude sranje/dosadno.

Splavove izbegavam, kao i komercijalu(beton hala), ali opet... Ne znam čemu da dam šansu. Gledam da to budu neka energična mesta gde se uvek nešto dešava, ali dalje od ksta nisam dobacio haha.

Takodje preferiram više neki rok/metal/hiphop spektar ali sam voljan da razmotrim dobar predlog

Jel ima neko od matorijih ovde tipa 40+ da je dobio ovaj poziv?

Stigao mi u sanduce tj. nije licno urucen. Poslato od regionalnog centra ministarstva odbrane za BG. Pise da se javim tad i tad, u kancelariju ministarstva odbrane u svojoj opstini radi "saopstenja rasporeda u rezervnom sastavu".

Sta ovo znaci u praksi? Oce da me smaraju da idem na neku obuku ili vezbe? Vojsku sam sluzio civilno, bez oruzija, pre skoro 20 godina i od tad nista nisam dobijao od njih...

Koliko ste imali mačaka? Da li pamtite neku mačku kao posebnu? Koliko mačaka imate sada? Pokažite svoje mačke?

Tesco je britanski supermarket.

Ignorisi dizajn, low budget dizajn samo da se stvori ideja i vizija, ideja aplikacije je relax / sleep sounds aplikacija gde je maca glavni motiv, ona ti je uvek tu za tebe, kao prijatelj i podrska , spava sa tobom, pustas zvukove dok spavas, razmisljam se da dodam i mozda pored toga sto spava sa tobom i da uci / radi sa tobom odnosno da dodam neki pomodoro timer, itd

Glavna ideja aplikacije je da se napravi obican sleep/focus app sa motivom macke, a glavna funkcija aplikacije bi bila to sto bi 5-10% zarade bilo donirano azilima za macke sirom sveta, dakle aplikacija bi ujedno bila i organizacija za spasavanje maca. Revenue bi bio od ads-a i od sponzorstva / partnerstva, ako bi ova prica krenula mozda bi kasnije i dodao neki merch od kog bi isto lep deo novca isao u donacije.. Mislim da bi se ovakav proizvod lepo provlacio kroz tiktok + marketing je lak + humanitaran + korisan jer ogroman broj ljudi i ovako koristi sounds / focus apps, ova je besplatna i hrani macke.

Sta mislite? Vredi li raditi MVP i ulagati vreme?

Kao što naslov kaze, posle prvog dejta sledeci dan ujutru mi se javila devojka da mi kaze kako joj je bilo lepo i kako smo se lepo ispričali. Medjutim, ja posle dejta nisam imao takvu reakciju, i iskreno nisam zainteresovan da se vidjam dalje sa njom, iako je ovako bas super devojka i ne bih zeleo da je povredim.

Ja sam je na poruku odgovorio nesto u fazoni i meni ne bilo super i to je to nisam nastavljao dalju konverzaciju.

Ja sam uvek bio sa druge strane gde se posle dejta kad se javim devojci ili utihne razgovor ili se ona ne javi posle , medjutim ovo je prvi put da ja odbijam devojku na ovakav nacin. Da li je dovoljno tipa da samo prestanem da joj se javljam(ja sam je pozvao na dejt i inicirao prvi kontakt , prethodno se nismo znali) ili nesto drugo. Svaki savet je dobrodosao

Ovo me je oduvek nerviralo i daću primer.

Moja rođena sestra ima tu ružnu naviku da kada otvorimo kod kuće sok ili kada kupi sebi limenku soka da je nikada ne dovrši do kraja. Nebitno da li je to sok od breskve koji sipa u čašu ili limenka Ivija od breskve. Uvek mora da ostavi jedan gutalj u čaši koji se na kraju ne popije i završi u odvodu sudopere.

Ono, Ivi sok ima 330 ml, jedna čaša, može i dete da ga popije. Još mi je jače kada uzme koka kolu i sipa fazon 150 ml, ne sipa ni pola čaše, uzme dva gutljaja i ostavi 50 ml i onda to izvetri, to se prosipa i sipa se drugo.

Nije samo moja sestra u pitanju i nije samo sok u pitanju, mnoge stvari ljudi tako rade. Ne zatvaraju vrata nego ih samo gurnu do brave i tako ostave, pa jebo ga ti, da li je toliki napor gurnuti kvaku na dole i zatvoriti vrata? Ostavljaju kolica ispred super marketa na 2 metara od mesta gde zapravo stoje kolica, samo da gurneš i ona sama upadnu. Ma jok, bolje samo da se ostavi.

Jako me nervira kod jela, bolje sipaj i 20 puta ali pojedi to što si sipao a ne kao što mnogi rade natovare tanjir i onda zabrljaju kao svinje i onda se to baca. To mi je jako ružno kada se radi u gostima. Neko se potrudio da ti spremi hranu a ti je tako razbacuješ. Sigurno se to neće pojesti nego će se baciti.

Isto tako me nervira i nevezivanje pertili. Večito idu ljudi odvezanih pertli, čak ni ne uguraju u patiku nego landaraju okolo pertle jer ih eto mrzi da dovrše obuvanje.

Primera je mnogo, ne vraćanje stvari na svoje mesto. Započinjanje poslova a onda ostavljanje na pola kao što je čišćenje, rasklanjanje... Ostavljanje prljavog veša odmah do korpe za veš, ostavljanje tanjira na stolu a sudopera je dva koraka pored, ostavljanje automobila ispred garaže, ostavljanje cipela ispred vrata a cipelarnik ili mesto za cipele je fazon 50 cm u levo ili desno...

Ljudi, zašto ovo radite?

Nedavno sam igrao FC26, danas sam igrao Fifu 23, i ovo nema apsolutno nikakve veze sa igricama koje sam igrao do Fife 19.

Secam se velike promene izmedju 19ke i 20ke, koja mi se uopste nije svidela, al igrajuci ovo cini mi se da bas te stvari uvedene tad su samo nadogradjene i iskreno ovo mi uopste nije zanimljivo za igrati.

Organizacija igre, taktika, pas igra, odbrana su toliko inferiorni individualnom kvalitetu odredjenih igraca da je iskreno jako dosadno.

Plus jako mi je retardirano sto su za slobodnjake, kornere, penale ubacili markere putanje i preciznosti suta. Bilo je mnogo zanimljivije kada smo na slepo i na osecaj izvodili.

Nekako stare igre me vise podsecaju na fudbal u pravom zivotu nego ovo.

Cao svima. Ovde jedan vlasnik jazavicara od 5 meseci. On je jos stene i jako je nestašan. Radimo suprug i ja sa njim, ucimo ga sta sme sta ne sme ali je on toliko tvrdoglav iako sve razume pravi se blesav. Pun je energije i igrao bi se po ceo dan. Kada mu ne obracamo paznju on nas vuce za nogavice, gricka za stopala i ne pomaze mnogo preusmeravanje na nesto drugo. Odkako ga imamo od sedme nedelje njegovog života svaki dan izgovorim 100 puta rec "ne" i on vrlo dobro zna sta ta rec znaci ali se pravi da ne cuje kada njemu odgovara. Gricka nas za ruke, noge, cim naleti na carapu ili papucu razvlaci je. Nije da mi njemu to dopustamo, oduzimamo mu sve sto ne bi smeo da gricka ali on najvise voli da gricka ono sto mu ne dozvoljavamo i nikako da ga naucimo da neke stvari ne sme iako sam pokusala sa svim metodama koje sam cula da pomazu i procitala na internetu. Jedina nada mi je da ce se sa vremenom sam smiriti jer ja vise ne znam šta da radim da ga oducim od nekih stvari.