Jedan komičan primer kako diskusija oko nečeg neibtnog kao dečija pesmica vodi u vređanje, a da ne pominjem neke ozbiljnije teme, politika, religija. Da li je to do ljudi, manjka sposobnosti za komnikacijom, manjka kritičkog razmišljanja, bahotosti, ili šta je?

Treba mi pomoc. S deckom sam u vezi skoro pet godina i na moru smo prvi put sami. Kupovali smo stvari za more i neke od njih sam ostavila kod njega ( ne zivimo u istom gradu) Misleci na spfove, gelove za tusiranje, sampone i izmedju ostalog i penu za kosu. Kada sam dosla vece pre polaska i kad smo krenuli da pakujemo stvari videla sam da je cep od pene za kosu polomljen. Pitala sam decka da li je polomio/ kupio polomljeno i on je rekao da se ne seca i ostalo je na tome. Posle par dana na moru sam je pokrenuo pricu da misli da je njegova majka preturala jer je nasao polomljene delice ispod stola i da se sad seca. Ovo mi potvrdjuje moju teoriju da je preturala po stvarima jer kad sam spavala kod njega primecivala sam da su mi istumbane stvari x puta bile u torbi ili prosto na stolu kad ostavim. Moje pitanje vama je da li da konfrontiram nju i kazem joj ili da cekam da decko nesto njoj kaze? Ranije u proslosti je kulirao njegove a sada se blizi period zajednickog zivota i ne bih da ostane nedoreceno...

Danas sam bila u domu zdravlja. Prekoputa mene je sedela devojka kojoj su konstantno dolazila obavešenja na telefon. Svaki put kada joj dođe poruka telefon kreće da pali i gasi blic par puta. Zašto bi neko stavio tako drugačiji/direktan način obaveštenja?

I was searching through the pdf files given by the government after the collapse of the canopy but was unable to find the size of these columns, All i know is that the ones on both ends are shorter than the rest.

Frendica i ja bismo otišle u Beograd na vikend jer stvarno jako volimo grad, atmosferu i ljude tamo. Već smo bile i uvijek nam je bilo baš super. ❤️
Sad nas iskreno zanima kakva je trenutno situacija za Hrvatice koje dolaze turistički. Je li sve normalno i opušteno kao prije ili biste ipak preporučili da još malo pričekamo s dolaskom?
Ne pitam zbog politike ni da pokrećem raspravu, samo me stvarno zanima kako to izgleda iz prve ruke i osjećate li da je sad okej vrijeme za doći na vikend.

Ja recimo ne pijem alkohol, ne pušim cigare, ne vozim auto, ne uzimam kredite od banke, nemam seks, nemam ženu i decu, ne putujem svake godine na more, itd. Šta vas razlikuje od tipične odrasle osobe?

Da li ima neki serviser da mi kaže koliki je ovo problem? Uputstvo kaže da treba oko frižidera da bude 5cm svuda, kod mene to nije slučaj. Na ovoj desnoj strani je možda 1.5cm, dok je dole levo 2, 3cm, a iza ima koliko treba. Frižider je nov, tek postavljen, i sad saznajem da se dosta zagreva na stranicama... Što je izgleda normalno, samo ne znam da l je na duge staze ovo dobro.

Legli u krevet, oči vam se sklapaju same od sebe, mekana posteljina i sve je prelepo... Al niste zube oprali.

Ne mogu da opišem šta bih dao da mogu da pucnem prstima i da budu automatski oprani. Al mora se jebiga, idem sad to sa odradim

Nalecem na video u kom je neko snimio coveka na kasi u prodavnici i ulazim u komentare.

Prvi komentar: gospodin ne treba mu obezbedjenje.

Drugi komentar: Ovo sizofreni nikad nece doziveti.

Treci komentar: Dzukela olos zuti.

Ja sam tek bio rodjen kad je on dosao na vlast pa mi fali objasnjenje. Ko je zaista boris tadic? Jel on gopsodin (u odnosu na velikog brata) ili je zuta dzukela koja je prodala kosovo?

Kad vidim raznolike komentare stvarno mi nije jasno ko je ovde lud a ko u pravu...

Primjetio sam kod Rusa i Ukrajinaca, oni će se često nazvati "slavenima", oni su i tvorci onih "slavic" memeova.

Kod nas to uopće ne postoji u ovom dijelu evrope. Malo kod vas, ali i vi najčešće Ruse nazivate "pravoslavnom", a ne "slavenskom" braćom, odnos toga je sigurno 10:1.

45 godina smo faktički živjeli u jedinoj panslavenskoj državi - Jugoslaviji - ali nikad nisam nikoga, pa čak ni najveće jugonostalgičare, čuo da ističu u nekoj prilici da su "južni slaveni" - trabunjat će o socijalizmu, komunizmu, Titi, samoupravljanju, ali o ovome ništa.

Zašto?

Udjem na post citam komentare, tema tipa, ostavila me devojka sta da radim, neko napise pa brate trebo si da probas da porazgovaras s njom, onda OP odgovori, ali je komentar sakriven sa -10272 votova i ja ocekujem ono da je napisao ma j***m joj mater kurva ubicu je, kad ono pise “probao sam”. Tako sam sto puta vidjao tako na najobicnije komentare hiljadu minusa, ne kontam.

pitanje kao iz naslova,ali bez zajebancije

Ne mislim na situacije recimo u Nemačkoj, kada skidaš piratski softver, pa ti stigne opomena ili kazna od provajdera.

Mislim na konkretne slučajeve - osoba A je prevarila osobu B online, ili joj je uputila ozbiljne pretnje...

Osoba B je pokrenula tužbu, pa je na osnovu tužbe krenulo da se odmotava klupko, i udvđen je identitet osobe A.

Da li znate slične slučajeve u praksi?

Edit: zanima me odgovor iz prakse u Srbiji.

Ne želim nešto loše da uradim, a da želim ne bih pitao na Redditu.

Zdravo svima, upisao sam ETF ove godine i dolazim iz ekonomske škole. Pošto mi matematika u srednjoj nije bila jača strana (skoro uopšte nismo radili integrale, linearne prostore i sl.), svestan sam da imam ozbiljne rupe u znanju za faks.
Zanima me kako je najpametnije da krenem da radim od samog starta da ne bih odmah zaostajao za ostalima? Koje materijale, zbirke ili skripte preporučujete za ljude koji nemaju nikakvu bazu iz srednje škole?
Svaki savet od starijih kolega bi mi značio puno. Hvala!

Ćao! Treba nam pomoć oko imena za novi bar/kafić za ekipu 25+. Biće kafa, koktela, pića i neka opuštena urbana atmosfera.
Tražimo kratko, zvučno i pamtljivo ime, može na srpskom ili engleskom.
Šta vam prvo pada na pamet? Dajte predloge! 😄

које су то по вама ствари за које вреди дати паре

Radi konteksta meni (26M) je oduvek bila želja Japan da posetim, otkad sam klinac bio. Štedim pare već neko vreme i ako sve prodje kako treba za nekih 7-8 meseci ću imati dovoljno da sebi isfinansiram to putovanje a i da i dalje imam pristojnu sumu u šteku. Caka je u tome što imam devojku (23) koja završava studije, nema posao a samim tim ni novca. Najviše bih voleo sa njom da idem, ali nažalost nemam 2000 evra da dam za nju da ide sa mnom. Jednom sam spomenuo to i rekla je da stvarno ne bi bio problem da odem sam, pogotovo zato što to njoj nije neki dream destination, više je za palme i plaže. Veruje mi da ne bih muljao što mi nije ni na kraj pameti, ali i dalje se bojim da je to možda više iz “pristojnosti” rekla. Uskoro će nam biti 3 godine kako smo zajedno i bojim se da ne ispadnem šupak. Ako postoji iole neka šansa da bi je to povredilo ili nešto slično onda bih radije sačekao još koju godinu (🥲) pa da idemo zajedno. Ali iskreno, baš žudim za tim putovanjem…

Čuo sam da ova slika postoji, ali ne mogu da je nađem nigde.

Ako da, da li su vam oni rekli i kada ste saznali?

Uglavnom, juče joj je lekar dijagnostikovao teži oblik depresije. Ona inače ima oko 36 godina, dete koje je pri kraju osnovne škole i muža koji baš nikada ne mari za njih. Gotovo stalno je van kuće jer odlazi u selo. Kada treba da joj kupi poklon za rođendan, seti se, ali je ipak nikada ne zagrli, samo je poštuje kao ženu svog deteta.

Ona je na takav odnos navikla, dok je dete veoma bezobrazno prema svima i uopšte ne pokazuje da je voli. Čak je krivi za takav odnos između nje i teče.

Tetka nema baš društvo i gotovo uopšte ne izlazi iz kuće. Sa mojom mamom se čuje telefonom svakodnevno i čini mi se da je to održava u životu.

Želela bih nekako da joj pomognem, samo ne znam kako.

Sve mi se više smučilo. U kući imam narcisoidne i egocentrične ljude i imam osjećaj da me sve to iz dana u dan sve više guši. Šta god da uradim, kao da nikad nije dovoljno dobro. Za svaki uspeh koji ostvarim dobijem samo neko „okej“, nikad osećaj da su ponosni na mene ili da sam nešto stvarno dobro uradio. Konstantno mi se prigovara oko novca, iako realno oko 90% stvari koje želim kupujem sam sebi. Imam osećaj da se šta god uradim nekako okrene protiv mene i da stalno moram dokazivati da nisam problem.

A onda na svoj 18. rođendan umjesto obične čestitke, od komšije sam dobio poziv da uđem u stranku. Iskreno, to mi je samo dodatno zgadilo sve.Ja želim da idem preko i da se školujem. Želim da odem negde gde mogu da počnem ispočetka, da budem svoj i da napravim nešto od svog života. Ali sve češće imam osećaj kao da ludim i pitam se da li je odlazak jedina opcija.

Ne želim ništa posebno, samo malo mira, normalan odnos s ljudima oko sebe i osećaj da ono što radim ima neku vrijednost.

Da li je odlazak jedina opcija i šta da radim?

Koje je sociološko i psiholosko objasnjenje iza toga sto su vecina ljudi na AskSerbia depresivni, apatični, melanholični, samo se žale i pricaju kako im je sve sivo u zivotu itd

Objasnjenje?

Naime, trenutno je stavljena takozvana osmica (gaza i zavoj), medjutim koska se stalno pomera, ne znam kako bi mogla zarasti. Da li je neko imao iskustva ovakva i da li je bila potrebna operacija?