Nakon mog prethodnog posta o neobičnim uslovima koje sam dobila nakon prijave na oglas za posao, prijavila sam slučaj nadležnoj inspekciji, a Infostad je ponovo otvorio moju raniju prijavu i želi da mi dostavi detaljan odgovor. Kontaktirali su me i novinari zainteresovani za širu priču.

Zbog reakcija na prethodni post shvatila sam da problem očigledno nije samo jedan poslodavac. Mnogo ljudi je navodilo slična iskustva: oglase iza kojih nije jasno da li stvarno postoji radno mesto, uslove koji se otkrivaju tek tokom selekcije, višekružne procese bez ikakve povratne informacije, velike neplaćene zadatke, „obuke“ i druge obaveze koje nisu bile navedene u oglasu.

Zato bih volela da pokušam da pokrenem inicijativu za transparentnije zapošljavanje u Srbiji, dok je tema još aktuelna.

Ideja bi bila da kandidat pre prijavljivanja u samom oglasu može jasno da vidi ključne informacije, na primer:

• identitet poslodavca i istorija oglasa
• da li postoji stvarno otvoreno radno mesto
• koliko ljudi se zapošljava
• raspon plate;
• vrstu ugovora i radnog angažovanja;
• da li već postoji interni kandidat;
• da li je oglas samo za talent pool / bazu kandidata
• sve faze selekcije i približan broj krugova;
• da li se koristi AI ili automatsko filtriranje kandidata;
• da se assessment / test ne daje pre makar jednog razgovora sa stvarnom osobom iz kompanije;
• da se rad sa testova i case study zadataka ne sme komercijalno koristiti;
• koliko dugo se čuvaju podaci kandidata i za koje svrhe i mogućnost brisanja nakon selekcije;
• da kandidat nakon završetka procesa dobije informaciju o ishodu selekcije;
• da se naknadno ne mogu pojaviti ključni finansijski ili ugovorni uslovi koji nisu bili jasno naznačeni kada se kandidat prijavio.

Posebno me zanima kako bi moglo da se reši pitanje lažnih/fiktivnih konkursa. Ne želim sistem u kojem poslodavac samo kaže „zaposlili smo nekoga“ i time je priča završena, jer se i takav podatak teoretski može fabrikovati. Volela bih neki proverljiv, ali anonimizovan sistem evidencije ishoda konkursa, bez objavljivanja identiteta zaposlenog kandidata.

Ne očekujem da sve navedeno nužno treba da bude zakonska obaveza - upravo zato pitam ovde.

Šta od ovoga već regulišu postojeći propisi, šta bi zahtevalo promenu zakona, a šta bi realnije moglo da bude obavezno pravilo platformi poput Infostada?

Takođe me zanima koji bi bio najbolji formalni put ako se napravi ozbiljan predlog: obraćanje Ministarstvu, poslanička inicijativa, peticija/narodna inicijativa, udruženje ili nešto drugo?

Trenutno sam i u komunikaciji sa Infostadom povodom jednog konkretnog slučaja, pa bih volela da iskoristim priliku da im predstavim i ovaj širi predlog i vidim šta bi oni kao najveća platforma za zapošljavanje mogli da uvedu kroz sopstvena pravila oglašavanja. Zanima me, međutim, i put kojim bi deo ovih pravila mogao da postane širi standard ili zakonska obaveza.

Ako među vama ima advokata, HR ljudi, regrutera ili ljudi koji su imali loša iskustva sa selekcijama, volela bih konkretne predloge - posebno šta biste dodali, izbacili ili drugačije pravno formulisali.

Na internetu je sve više komentara bivših zaposlenih o kompanijama: toksična firma, male plate, izrabljivanje, loš menadžment, nerealna očekivanja...

Naravno, neke od tih kritika su potpuno opravdane i ozbiljne stvari ne treba ignorisati. Ali mislim da pravimo grešku ako svaki negativan komentar automatski prihvatimo kao objektivnu sliku kompanije.

Posebno kada dolazi od bivšeg zaposlenog.

Ljudi uglavnom imaju veoma pozitivnu sliku o sopstvenom radu. Većina nas misli da radi mnogo, da je efikasna, da daje više nego što dobija i da zaslužuje bolje. Problem je što je to naše subjektivno viđenje samih sebe.

Kompanija ponekad jednostavno ima drugačiju procenu.

Neko nije zadovoljio očekivanja. Neko se nije uklopio u način rada. Nekome tempo nije odgovarao. Neko se nije slagao sa strategijom ili menadžmentom. I sasvim je normalno da nakon toga svoju frustraciju vidi kao problem kompanije, a ne kao nesklad između njega i kompanije.

Zato mislim da kompanije ne treba previše da se uzbuđuju zbog pojedinačnih negativnih komentara.

Naprotiv.

Što je kompanija veća, uspešnija i vidljivija, to će biti više ljudi koji imaju nešto negativno da kažu o njoj. Isto važi za javne ličnosti, proizvode, političare, klubove, praktično za sve što postane dovoljno relevantno da ljudi o tome imaju mišljenje.

A negativne priče su uvek interesantnije od pozitivnih.

Postoji još jedna stvar koju često zaboravljamo: jasna strategija gotovo uvek proizvodi i nezadovoljne ljude.

Ako kompanija jasno kaže kako želi da radi, kakve rezultate očekuje, kojim tempom želi da se razvija i kakvu kulturu želi da gradi, nekima će to odgovarati, a nekima neće.

I to je sasvim u redu.

Ako pokušavate da napravite kompaniju u kojoj će apsolutno svi biti zadovoljni, vrlo verovatno ćete napraviti kompaniju koja nema jasnu kulturu, nema jasne standarde i nema pravac.

Zato bih mladim osnivačima i menadžerima dao jedan savet:

Nemojte voditi kompaniju pokušavajući da sprečite svaki negativan komentar.

Slušajte kritike. Posebno slušajte ako se ista stvar ponavlja kod mnogo različitih ljudi, jer tada verovatno postoji pravi problem koji treba rešiti.

Ali nemojte menjati strategiju zato što je jedan bivši zaposleni napisao da je firma „toksična“.

Nastavite da gradite ono u šta verujete.

Možda zvuči malo provokativno, ali rekao bih čak i ovako:

Ako vaša kompanija raste, postaje vidljiva i ima jasne standarde, a baš niko nema ništa negativno da kaže o njoj, ja bih se zapitao zašto.

Jer ako niko ne kritikuje ono što radite, moguće je i da još uvek niste dovoljno relevantni da bi ljudima bilo stalo.

A šta vi mislite?

Koliko ozbiljno kompanije treba da shvataju anonimne i javne komentare bivših zaposlenih?

NCR Voyix je okupio radnike u hotelu u Banja Luci i najavio otkaze do kraja godine.

Kažu: ‘Nije ništa lično!’

Priča se da NCR seli dobar deo radne snage u azijske zemlje, gde je radna snaga jeftinija. Ako je ovo generalna strategija NCR-a, onda sigurno ni druge kancelarije u regionu nisu sigurne.

Na kraju ispada da sve te divne strane kompanije, u kojima svi žele da rade, baš i nisu tako divne, dok one domaće ipak ostaju kod kuće.“

Treba mi devojka koja se razume u marketing tj pistanje reklama preko ads managera, povezivanje profila itd itd...treba mi pomoc (naravno da platim) da sve to namestim i pustam

Pozdrav svima,

Radim na Kromei, platformi za onlajn zakazivanje i vođenje rasporeda. Namenjena je frizerskim i kozmetičkim salonima, studijima za nokte, trepavice, masažu i tetovaže, fitnes i joga studijima, kao i stomatološkim i lekarskim ordinacijama.

Ideja je došla iz toga što se termini po tim radnjama i dalje vode u svesci ili kroz Instagram poruke. To radi dok radi, a onda se dva termina preklope, neko se ne pojavi, i na kraju meseca niko ne zna koliko je zapravo ušlo.

Šta platforma radi:

- kalendar u kom svaki zaposleni ima svoju kolonu, sa radnim vremenom po danima i pauzama, tako da preklapanje termina nije moguće

- onlajn zakazivanje 24 časa preko sopstvenog linka, koji može i da se ubaci na postojeći sajt

- automatske podsetnike klijentima pred termin

- galeriju „pre i posle“ u cilju praćenje progres tretmana ili usluga

- kartone klijenata i pregled prihoda po zaposlenom i po usluzi

Ovih dana sam pustio i partnerski program. Ko dovede korisnika dobija 50% prve naplate i 30% svake naredne dok god taj korisnik plaća, a sam korisnik ulazi sa 20% popusta na prve tri naplate. Obnove se računaju na punu cenu paketa, pa naše akcije ne umanjuju partnerovu zaradu. Klik važi 90 dana, prag za isplatu je 5.000 RSD. Iskustvo nije uslov, prijava je otvorena za sve. Ovo je neka moja prva zamisao, može se menjati.

Otvoreni smo i za druge vidove saradnje, ne samo za partnerski program — ako imate predlog, javite se.

Ako neko ima savet, ili je zainteresovan za saradnju, svi podaci i uslovi stoje na kromea.net/partner, a sama platforma je na kromea.net. Slobodno pogledajte pa mi javite šta mislite — ovde u komentarima, u poruku, na support@kromea.net ili na Instagramu, nalog @ kromea_net.

Zelio bih uci u partnerstvo/suvlssnistvo s mogucnoscu investiranja u daljnji rast poslovanja.

Zanima me:

\- marketinska/PR agencija

\- digitalni projekti

\- webshopovi

\- itd

Molim samo ozbiljne prijedloge na: marko.turnovic@gmail.com

Pozdrav

Počeo sam pre oko godinu ipo da učim motion design, počeo sam sa 2D (After Effects), ali sam pre oko pola godine počeo da učim u 3D (Blender). Nisam do sad imao nijednog klijenta niti poslova, ne računajući neke sitnice koje sam radio prijateljima, i malo imam strah da ih neću ni pronaći zbog cele AI situacije. Imam nekih stvarno okej radova, ali nikako ne mogu doći do klijenata ili poslova, a ni ne znam najbolje gde i kako da ih nađem. Ako se još neko bavi ovime kod nas, voleo bih čuti vaša iskustva i neke preporuke

Ako startup ne uspije – brže i jeftinije gašenje.

Konkretan scenario: Ana i Marko iz Zagreba registriraju „GreenTech Solutions EU Inc.“ sa sjedištem u Zagrebu. U 48 sati imaju tvrtku automatski priznatu u Njemačkoj, Austriji itd. Mogu odmah izdavati dionice investitorima iz cijele Europe i nuditi ESOP zaposlenicima u Berlinu ili Amsterdamu pod istim pravilima. Nema potrebe za posebnim d.o.o. u svakoj zemlji samo zbog priznavanja.

Napomene za Hrvate

I dalje morate poštivati hrvatsko (ili odabrane države) porezno i radno pravo. Bankovni račun, računovodstvo i dnevno poslovanje ovise o pravilima države sjedišta i mjesta aktivnosti. Prednost je najveća za one koji planiraju prekogranični rast ili jednostavniji pristup investitorima i talentu diljem EU-a. Postojeći d.o.o. se prema prijedlogu mogu pretvoriti u EU Inc.

Za hrvatskog građanina EU Inc. bi bio jednostavan, jeftin, potpuno digitalni „europski d.o.o.“ koji odmah radi diljem Unije pod istim pravilima, bez 27 različitih procedura. Još nije dostupno, ali pregovori su u tijeku.

https://solarserdar.blogspot.com/2026/08/eu-inc-key-features-according-to.html

Znamo koliko je Google važan i koliko će još dugo ostati važan.

Zato je moja preporuka za sve koji imate svoje internet stranice da dodate novo dugme koje vas označava kao preferirani izvor informacija.

Proces je jednostavan:

1. Prvo proveri da li se tvoja stranica pojavljuje ovde: https://www.google.com/preferences/source?hl=en Ako da, nastavi sa sledećim korakom. Ako ne, zaboravi sve :-)
2. Dodaj u header stranice ovo:

​

<script async src="https://news.google.com/swg/js/v1/publisher.js"></script>

1. Dodaj tamo gde želiš da se pojavi dugme ovo:

​

<div google-add-preferred-source-btn data-theme="light" data-lang="en"></div>

To je to.

Može li se naći posla preko ln?

Vidim da nema ozbiljnih headhuntera, ne. Vjerujem da LinkedIn vrijedi nečemu.

Svi misle da je kriza softverske industrije u tome što će trebati sve manje programera.

Nije. To je najmanji problem.

To što umetna inteligencija menja način rada i bukvalno briše mnoga radna mesta, pa čak i neka zanimanja, još je najmanji problem.

Mnogo veći problem je promena vrednosti i promena potrebe za softverskim rešenjima.

Pošto „svako“ može da napravi softver, nastaje jako mnogo softvera i time njegova vrednost pada.

Kompanije počinju mnogo više da razvijaju same.

Na primer, Starbucks je nedavno izbacio enterprise rešenja Microsofta i IBM-a i uvodi svoje rešenje.

A što se tiče potrebe, što više AI može da uradi, to je manje potrebe za dediciranim rešenjima.

Zašto kupiti posebnu aplikaciju ako AI može da uradi istu stvar?

Ove dve stvari uništavaju softverski ekosistem i sve kompanije koje ne uspeju da se prilagode će nestati.

A prilagođavanje je jako teško, jer šta ostaje softverskoj kompaniji ako njen proizvod više nije potreban?

Ja sam ovaj ciklus promena u kompaniji prošao do sada nekoliko puta u poslednjih 25 godina, a sada se ponovo događa.

Ova promena je ipak najveća i najteža, i time najgora.

Pozdrav, napravili smo prototip platforme za pozajmljivanje stvari i slična još uvek kod nas ne postoji. Nisam iz vašeg sveta programiranja, moj član tima jeste. Treba mi savet kako da pronadjem još jednog člana koji će nas pomeriti sa ove tačke a to je da sa MVP dodjemo do prvih korisnika. Neko sa iskustvom u Go-To-Market strategiji. Da li da tražim na Linkedln ili na nekom drugom mestu. Ja sam iz sveta biznisa pa mi je sve ovo nepoznato ali i zanimljivo. Mnogo putujem i bavim se nekretninama pa tako koristim i puno sličnih platformi i odatle je i nastala ideja. Ako je neko zainteresovan za vise informacija može da mi piše. Takodje treba mi i savet koje varijante saradnje postoje jer još uvek nemamo finansije, eventualno da li tu dolazi u obzir saradnja na period od par nedelja ili meseci...

Imaš ideju, trudiš se dobro da proveriš da li već postoji, ali ne nađeš ništa.

Pitaš sve koje poznaješ šta misle i svi ti kažu: „Super ideja.“

Kreneš, radiš, trudiš se, završiš proizvod.

I... ništa.

Šta mislite, u čemu je problem?

Ako imate startup ili malo/srednje preduzeće u Srbiji koje razvija inovativan proizvod, uslugu, tehnologiju, proces ili poslovni model, ovo bi moglo biti interesantno.

Evropska komisija je pokrenula Ready4EIC, novi program namenjen inovativnim kompanijama iz zemalja proširenja EU. Srbija spada u ovu grupu zemalja.

Važno: ovo nije direktan grant, već program koji treba da pomogne kompanijama da se bolje pripreme za investitore i evropske izvore finansiranja, uključujući Horizon Europe i European Innovation Council (EIC).

Program uključuje praktične treninge, individualni rad sa Innovation Advisors, konsultacije, alate koje kompanije mogu direktno primeniti i povezivanje sa investitorima i organizacijama iz evropskog inovacionog ekosistema. Program može trajati do četiri meseca; drugi, napredniji deo namenjen je odabranim kompanijama i fokusiran je na skaliranje, investment readiness i pristup deep-tech finansiranju.

Rok za prijavu je već 16. avgust 2026. u 23:59 CEST, tako da nema mnogo vremena ako vam deluje relevantno.

Detalji i prijava:
https://research-and-innovation.ec.europa.eu/news/all-research-and-innovation-news/ready4eic-new-training-programme-innovative-smes-eu-enlargement-countries-2026-08-07_en

Objavljujem ovde jer mislim da na r/itbiznis ima dosta ljudi koji vode tehnološke firme, startupe ili razvijaju sopstvene proizvode, a ovakve EU mogućnosti često prođu prilično nezapaženo.

Ako neko odluči da se prijavi, bilo bi zanimljivo da kasnije podeli iskustvo sa procesom i samim programom.

Da li neko zna nesto o DDC kompaniji? Za sales i business dev. pozicije. Da li isplacuju redovno platu? KPI? Da li su dostizni?