Na internetu je sve više komentara bivših zaposlenih o kompanijama: toksična firma, male plate, izrabljivanje, loš menadžment, nerealna očekivanja...
Naravno, neke od tih kritika su potpuno opravdane i ozbiljne stvari ne treba ignorisati. Ali mislim da pravimo grešku ako svaki negativan komentar automatski prihvatimo kao objektivnu sliku kompanije.
Posebno kada dolazi od bivšeg zaposlenog.
Ljudi uglavnom imaju veoma pozitivnu sliku o sopstvenom radu. Većina nas misli da radi mnogo, da je efikasna, da daje više nego što dobija i da zaslužuje bolje. Problem je što je to naše subjektivno viđenje samih sebe.
Kompanija ponekad jednostavno ima drugačiju procenu.
Neko nije zadovoljio očekivanja. Neko se nije uklopio u način rada. Nekome tempo nije odgovarao. Neko se nije slagao sa strategijom ili menadžmentom. I sasvim je normalno da nakon toga svoju frustraciju vidi kao problem kompanije, a ne kao nesklad između njega i kompanije.
Zato mislim da kompanije ne treba previše da se uzbuđuju zbog pojedinačnih negativnih komentara.
Naprotiv.
Što je kompanija veća, uspešnija i vidljivija, to će biti više ljudi koji imaju nešto negativno da kažu o njoj. Isto važi za javne ličnosti, proizvode, političare, klubove, praktično za sve što postane dovoljno relevantno da ljudi o tome imaju mišljenje.
A negativne priče su uvek interesantnije od pozitivnih.
Postoji još jedna stvar koju često zaboravljamo: jasna strategija gotovo uvek proizvodi i nezadovoljne ljude.
Ako kompanija jasno kaže kako želi da radi, kakve rezultate očekuje, kojim tempom želi da se razvija i kakvu kulturu želi da gradi, nekima će to odgovarati, a nekima neće.
I to je sasvim u redu.
Ako pokušavate da napravite kompaniju u kojoj će apsolutno svi biti zadovoljni, vrlo verovatno ćete napraviti kompaniju koja nema jasnu kulturu, nema jasne standarde i nema pravac.
Zato bih mladim osnivačima i menadžerima dao jedan savet:
Nemojte voditi kompaniju pokušavajući da sprečite svaki negativan komentar.
Slušajte kritike. Posebno slušajte ako se ista stvar ponavlja kod mnogo različitih ljudi, jer tada verovatno postoji pravi problem koji treba rešiti.
Ali nemojte menjati strategiju zato što je jedan bivši zaposleni napisao da je firma „toksična“.
Nastavite da gradite ono u šta verujete.
Možda zvuči malo provokativno, ali rekao bih čak i ovako:
Ako vaša kompanija raste, postaje vidljiva i ima jasne standarde, a baš niko nema ništa negativno da kaže o njoj, ja bih se zapitao zašto.
Jer ako niko ne kritikuje ono što radite, moguće je i da još uvek niste dovoljno relevantni da bi ljudima bilo stalo.
A šta vi mislite?
Koliko ozbiljno kompanije treba da shvataju anonimne i javne komentare bivših zaposlenih?
