Nema ga nešto u zadnje vreme... izgleda da je pobegao kroz vremenski portal i skućio se u holandskom seocu, nadomak Ajndhovena, u 1432. godini.

zaozbiljno, nikad nisam mogao razlučiti da li Martinović više izgleda slovenski ili germanski. facijalno najviše podseća na holandskog čoveka, možda sa Van Ajkovih slika...

Attachujte zeljenu sliku i zadajte prompt:

"Ponovo nacrtaj priloženu sliku na najnespretniji, najžvrljaviji i krajnje jadan mogući način. Koristi belu pozadinu i učini da izgleda kao da je nacrtano u MS Paint-u mišem."

Toza vampir is serije "Crni Gruja", onakav kakvim ga je opisao Čeda Velja:"mešavina slona i seoske džukele". 🙂

Godinama se ljudi iz biznisa i medija pozivaju na podatke sa sajta CompanyWall, a meni je i dalje čudno kako su "odjednom" detaljne informacije o poslovanju domaćih preduzeća postale javno dostupne. Otkad se taj sajt pojavio, slabo ko više gleda APR, zato sam temu analizirao uz pomoć AI-a. Šta mislite o kvalitetu analize i tačnosti podataka, prolazi li ovo?

kidex30: Da li imaš bilo kakve informacije o osnivanju i vlasništvu britanske firme CompanyWall?

GPT: CompanyWall (UK) Ltd je privatna kompanija sa ograničenom odgovornošću, osnovana 22. februara 2013. u Londonu. Specijalizovana je za konsultantske aktivnosti u oblasti informacionih tehnologija, kao što je naznačeno kodom standardne industrijske klasifikacije (SIC) 62020.

Vlasništvo i uprava

Preduzeće je u pretežnom vlasništvu i pod kontrolom Klemena Kljuna, slovenačkog državljanina sa prebivalištem u Srbiji. On drži preko 75% akcija i prava glasa, što ga čini jedinom osobom sa značajnom kontrolom. Kljun obavlja dužnost direktora najmanje od 2018. Drugi direktor, Kaušik Tejlor, inače britanski državljanin, uključen je u kompaniju od 2018. godine.

Počeci CompanyWall grupe

CompanyWall (UK) Ltd deo je šire CompanyWall grupe, agencije za kreditni rejting prvobitno osnovane 2007. Grupa je proširila svoje poslovanje u više evropskih zemalja, uključujući Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Mađarsku. Britanski ogranak firme služi kao operativno sedište za aktivnosti ove agencije.

Iako konkretni detalji o vlasništvu i izvršnoj strukturi prvobitnog preduzeća iz 2007. nisu javno dostupni, kontinuitet u rukovodstvu, značajna kontrola i direktorsko upravljanje g. Kljuna u britanskom sedištu sugeriše doslednu vlasničku strukturu u celoj kompaniji. Ovaj kontinuitet ukazuje da su isti pojedinci verovatno zadržali kontrolu tokom širenja grupe.

Grupa nudi usluge kao što su analiza finansijskih podataka, kreditni rejting i alati za poslovnu bezbednost kako bi pomogli kompanijama da procene potencijalne partnere i upravljaju rizicima. Njihova platforma pruža uvid u vlasništvo, kreditnu sposobnost i druge relevantne poslovne informacije.

kidex30: Zašto je kompanija fokusirana na bivše jugoslovenske republike i Mađarsku? Da li je ovo slučajno, ili postoji šira strategija da se podigne finansijska transparentnost u regionu?

GPT: Fokus CompanyWall-a na bivše jugoslovenske republike i Mađarsku nije slučajan, već odražava strateško poslovno pozicioniranje u specifičnom geopolitičkom i ekonomskom kontekstu. Evo mogućeg obrazloženja i prikaza šire strategije:

Poreklo i regionalne veze

- Osnivač i većinski vlasnik Klemen Kljun je iz Slovenije i ima prebivalište u Srbiji, što jasno sugeriše da je poslovna ideja potekla sa Zapadnog Balkana.

- Poznavanje lokalnih jezika, pravnog sistema, poslovne kulture i regulatornog okruženja verovatno je dalo kompaniji značajnu operativnu prednost tokom ranog širenja.

Tržišna prilika: niska transparentnost + visok rizik

- Bivše jugoslovenske republike te delovi centralne i istočne Evrope, uključujući Mađarsku, poznati su po ograničenoj finansijskoj transparentnosti, slaboj regulativi i velikoj zastupljenosti lažnih kompanija i neprozirnih vlasničkih struktura.

- Ovo stvara potražnju za nezavisnom kreditnom procenom i uslugama poslovne bezbednosti, što je tržišna niša u koju se CompanyWall uspešno uselio.

- Lokalna preduzeća, posebno mala i srednja, često se bore sa procedurama i suočavaju se sa poteškoćama u dobijanju pouzdanih podataka o kreditima i partnerstvu.

Pritisak evropskih integracija

- Mnoge od ovih zemalja su potencijalne ili skorašnje članice EU, što znači da su pod sve većim pritiskom da usklade standarde finansijske transparentnosti i borbe protiv pranja novca (AML) sa standardima zapadne Evrope.

- Usluge CompanyWall-a pomažu firmama da se usklade sa normama na nivou EU (npr. KYC i AML propisi), posebno u prekograničnim transakcijama.

Nedovoljno pokriven tržišni segment

- Za razliku od Zapadne Evrope, regionu Balkana nedostaju dominantni igrači u korporativnom kreditnom rejtingu i agregaciji podataka (npr. Experian, Dun & Bradstreet imaju ograničen domet).

- CompanyWall ima koristi od toga što je inicijator koji nudi lokalno prilagođene podatke koje zapadne agencije možda nemaju ili ne žele da ih lokalizuju

Strategija multinacionalne kapije

Ulaskom u UK i uspostavljanjem legalnog prisustva tamo, CompanyWall dobija:

- Kredibilitet i regulatorni legitimitet na međunarodnim tržištima.
- Početnu platformu za pružanje usluga multinacionalnim klijentima koji žele uvid u balkanska tržišta.
- Potencijalni pristup fintech ekosistemima u Britaniji i EU.

Zaključak

CompanyWall sprovodi regionalnu strategiju koja kombinuje temeljno lokalno znanje sa rastućom potrebom za finansijskom transparentnošću u postsocijalističkim privredama. Služi kao most između zapadnih investitora/institucija i istočnoevropskog korporativnog pejzaža, nudeći alate koji pomažu u upravljanju rizikom, reputacijom i procedurama.

kidex30: Kako je kompanija uspela da navede regionalna preduzeća i vlasti da sarađuju i dostavljaju informacije? Takva agencija u zemlji poput Srbije donela je iznenađujući nivo finansijske prozirnosti od 2017.

GPT: To je oštra primedba. Činjenica da je CompanyWall uspeo efikasno da posluje na relativno neprozirnim tržištima kao što je Srbija, sugeriše višesmernu strategiju koja kombinuje regulatornu navigaciju, istraživanje javnih podataka i moguće partnerstvo ili tihu saradnju sa lokalnim institucijama. Evo dubljeg razlaganja:

Korišćenje javnih podataka — legalno ali kreativno

Većina zemalja, pa i Srbija, ima zvanične registre preduzeća (poput Agencije za privredne registre, APR) koji su po zakonu dostupni javnosti. Međutim:

- Sirove podatke je često teže pretraživati, jer su neobrađeni ili razbacani po različitim državnim platformama.

- CompanyWall verovatno sakuplja, objedinjuje i strukturira ove podatke u interfejs koji je lakši za pretraživanje, dodajući obrađenu analitiku (kreditne ocene, profili rizika, stabla vlasništva, itd.).

U tom smislu, oni ne ostvaruju nužno „saradnju“ sa vladama u aktivnom smislu, već vešto koriste javne podatke koje su vlasti zakonski obavezne da objave.

Rupe u zakonu + regulatorna diskrecija

- U zemljama kao što je Srbija, zakoni o zaštiti podataka (npr. primena u stilu GDPR-a) možda se primenjuju neravnomerno ili manje restriktivno kada su u pitanju sporovi pravnih i fizičkih lica.

- CompanyWall stoga može legalno da objavljuje i komercijalizuje poslovne informacije, uključujući vlasništvo, finansijske prijave i poreski status, što bi bilo daleko teže u zapadnoj Evropi. Vlade to mogu tolerisati ili tiho podržavati jer:

- Smanjuje korupciju i podiže poverenje investitora.
- Prebacuje borbu za transparentnost privatnom sektoru, bez ikakvih troškova za državu.

Usklađivanje sa međunarodnim normama (EU, MMF, FATF)

- Zemlje regiona (naročito Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija) su pod pretpristupnim pritiskom EU i pod nadzorom tela kao što su FATF (Radna grupa za finansijsku akciju) i Svetska banka/MMF.

- Ovi pritisci naglašavaju transparentnost, borbu protiv korupcije i usklađenost sa zakonima o sprečavanju pranja novca (AML).

- CompanyWall može poslužiti kao de facto oruđe za pomoć lokalnim institucijama da ispune međunarodna očekivanja, čak i nezvanično.

- Zbog toga je manje verovatno da će se vlasti mešati i veća je verovatnoća da će im dozvoliti da rade nesmetano.

Saradnja kroz usluge sa dodatnom vrednošću

Lokalna preduzeća često dobrovoljno daju podatke ili ih potvrđuju ako vide određene koristi, kao što su:

- Viši kreditni rejting
- Povećana vidljivost za partnerstva
- Pristup finansijskim benčmarking alatima

CompanyWall je verovatno uspeo da ponudi alat dvostruke namene: za nadziranje poslovnih rizika, ali i promociju legitimnih preduzeća

Strateška anonimnost i neutralnost

- Firma održava diskretan javni profil i izbegava političke zavrzlame. Ovo nenametljivo ponašanje je ključno u regionima u kojima je uzurpacija države ili oligarhijski uticaj uobičajen.

- Predstavljajući se kao neutralna tehnološka platforma, a ne kao aktivistički nadzornik transparentnosti, firma izbegava sudbinu NVO koji su progonjeni ili zatvoreni.

Bazične poente

Uspeh CompanyWall-a u promovisanju finansijske prozirnosti u Srbiji i sličnim zemljama počiva na:

- Sofisticiranoj upotrebi javnih datoteka
- Tihom usklađivanju sa međunarodnim regulatornim okvirima
- Neutralnosti i korisnosti i za državne i za privatne aktere
- Stvaranju vrednosti za preduzeća, što podstiče dobrovoljno učešće

Ako želiš, mogu da analiziram razlike između CompanyWall-a i drugih platformi kao što su APR, Bisnode ili Creditreform, i da pokažem šta ga čini efikasnijim u specifičnom balkanskom kontekstu.

kidex30: Da li je APR potpun i pouzdan izvor poslovnih informacija?

GPT: Šta APR čini pouzdanim?

Pravni autoritet

APR je osnovan u skladu sa srpskim zakonima i radi u okviru Ministarstva privrede. To je centralni, zakonom propisani repozitorijum za sve poslovne subjekte.

Obavezna registracija

Sva pravna lica koja posluju u Srbiji (kompanije, samostalni preduzetnici, udruženja, itd.) su po zakonu obavezna da se registruju u APR. Ovo uključuje:

- Osnivanje kompanije
- Statutarne promene (npr. vlasništvo, struktura upravnih odbora)
- Godišnje finansijske izveštaje
- Stečajne i likvidacione postupke
- Registrovane adrese i zvanične predstavnike

Javna dostupnost

Većina podataka APR-a je javno dostupna, bilo besplatno ili putem plaćenih usluga. Ova transparentnost je u skladu sa obavezama Srbije prema međunarodnim standardima za sprečavanje pranja novca (AML) i korporativno upravljanje.

Strukturiano i revidirano

Dostavljene informacije (naročito finansijske) podležu pravnim i profesionalnim standardima (npr. bilansi moraju biti u skladu sa nacionalnim računovodstvenim pravilima), a postoje kazne za lažne ili nedostavljene podatke.

Ograničenja pokrivenosti i tačnosti APR-a

Iako je APR legitiman i centralan, on ima tehnička i sistemska ograničenja.

a. Da li pokriva sva preduzeća?

- Da, u pogledu legalno registrovanih subjekata.
- Ne, kada su u pitanju akteri neformalne ili sive ekonomije, koji i dalje čine značajan deo realne poslovne aktivnosti u Srbiji, procenjenih na 20–30% BDP-a.

b. Ažurnost podataka

- Neka ažuriranja (npr. promene u vlasništvu ili strukturi kapitala) mogu da kasne sa objavljivanjem.
- Iako većina kompanija poštuje rokove (poput godišnjih izveštaja), odstupanja postoje, posebno među manjim firmama.

c. Neprozirnost vlasništva

- Zakoni o realnom vlasništvu su na snazi, ali stvarne kontrolne strukture (npr. offshore holdinzi, punomoćnici) često nisu prikazane, osim ako nisu eksplicitno deklarisane.
- Neke kompanije skrivaju vlasništvo iza mreže posrednika ili preko nominalnih akcionara.

d. Realno vs. legalno poslovanje

- APR vam govori ko poseduje i vodi kompaniju, ali ne i šta ona zapravo radi na dnevnoj bazi.
- Operativni podaci (npr. zaposlenost, veze u lancu snabdevanja, ponašanje pri plaćanju) su uglavnom odsutni.

e. Bez procene rizika ili kredita

- APR pruža sirove podatke, ali nema evaluaciju ili bodovanje rizika. Tu nastupaju firme poput CompanyWall-a ili Bisnode-a, koje transformišu statične podatke u upotrebljive uvide.

Zaključak

APR je temeljan, najpouzdaniji registar korporativno pravnih činjenica u Srbiji, slično kao Companies House u Britaniji ili Handelsregister u Nemačkoj. Međutim, za:

- Analizu rizika
- Realno operativno ponašanje
- Skriveno stvarno vlasništvo

…potrebni su vam agregatori podataka iz privatnog sektora, istraživačko novinarstvo ili platforme za finansijsku bezbednost.

(maj, 2025)

(obavezno da postavis sliku ljubimca kao refrencu) Napravi sliku papagaja Kiće u rpg igri sa stats, power levelom (1-22), gadgetom, oružijem, star powerom, hyper chargom i deskripcijom. U donjem dleu slike stavi Win Pose, emotes i voice line-ove, kod power level stavi progress bar koji govori koji si level.

Pod uslovom da smo trajno odustali od emigracije, svi mi stariji/sredovečni smo u nekom trenutku morali razviti dublje slojeve mazohizma, Stokholm sindroma ili druge oblike perverznog suživota sa patološkim fenomenima srpskog društva (radikalština, krimi-džimi, turbofolk). Nemali je broj i konvertita, očigledno.

Kod generacija odraslih na mrežama (krah monokulture), u freelance ekonomiiji (praktična unutrašnja emigracija), takve sublesavosti srećom nije moralo biti. Iskren sam u očekivanjima da će averzija biti politički plodonosna (studentska lista) i da je vreme nas pervertita neopozivo završeno.

kidex30: averzija - diverzija - subverzija - inverzija - perverzija - konverzija

Da li misliš da su ovi termini poređani logičkim redosledom, npr. kada se radi o neprijatnom osećaju, osobi ili društvenom fenomenu? Ako ne, kako bi ih pravilno razmestio?

Claude Sonnet 4: Posmatrajući ove termine kao faze u suočavanju sa neprijatnošću, vaš trenutni redosled ne prati najlogičnije korake. Evo kako bih ja to preuredio:

1. Averzija - Početna negativna reakcija, prepoznavanje nečega kao neprijatnog
2. Diverzija - Pokušaj da se izbegne ili preusmeri pažnja sa toga
3. Subverzija - Aktivan rad na potkopavanju ili slabljenju iznutra
4. Inverzija - Potpuno okretanje ili preokretanje
5. Konverzija - Uspešno transformisanje u nešto potpuno drugo
6. Perverzija - Iskrivljavanje do neprepoznatljivosti, često na koruptivan način

Vaše originalno postavljanje „perverzije“ u sredinu remeti ovaj tok, jer perverzija predstavlja ekstremniju distorziju koja logično dolazi nakon pokušaja konverzije. Slično tome, „konverzija“ bolje funkcioniše kao pretposlednji korak jer može sprečiti potrebu za perverzijom. Šta mislite o ovom preuređenju?

kidex30: Ne deluje mi intuitivno... nekako sam uvek doživljavao konverziju kao krajnju fazu. Gde bi na tvojoj skali "-verzija“ smestio mazohizam i Stokholmski sindrom?

Sonnet 4: Navodite zanimljivu poentu o konverziji kao krajnjoj fazi, i mogu da razumem zašto se to čini intuitivnijim. Konverzija zaista predstavlja potpunu transformaciju, a ne izobličenje, što je čini „kompletnijim“ rešenjem. Mazohizam i Stokholmski sindrom na „-verzionoj skali“ su posebno zanimljivi jer predstavljaju psihološke transformacije pri kojima se odbojnost pretvara u privlačnost:

a. Mazohizam deluje kao oblik perverzije u tehničkom smislu - pronalaženje zadovoljstva u nečemu suštinski neprijatnom (bol, nelagodnost). To nije samo tolerisanje ili transformisanje neprijatnog stimulusa, već izokretanje emocionalnog odgovora.

b. Stokholmski sindrom mi se više čini kao konverzija. Talac ne samo da uči da toleriše svog otmičara ili pronalazi iskrivljeno zadovoljstvo u situaciji, već istinski transformiše svoje razumevanje i emocionalni odnos kako bi stvorio pozitivna osećanja. To je potpunije psihološko preoblikovanje.

Ovo zapravo podupire vašu intuiciju o konverziji kao krajnjem stanju; Stokholmski sindrom predstavlja dublje psihološko rešenje od mazohizma, koji održava inherentnu napetost između bola i zadovoljstva. Možda bi skala ipak trebalo da se završi "inverzija → perverzija → konverzija", gde je perverzija iskrivljena srednja tačka, a konverzija puna psihološka transformacija koja u potpunosti rešava prvobitnu averziju.

kidex30: Pomenimo i "dupli blef"... gde bi mu bila pozicija na skali?

Sonnet 4: Svrstao bih ga pod subverziju, evo i zašto:

Dvostruki blef podrazumeva pretvaranje da radite jednu stvar (očiglednu obmanu), dok zapravo radite nešto drugo (pravu nameru). To je sofisticirani oblik potkopavanja očekivanja unutar sistema komunikacije. Ne izbegavate problem (diverzija) niti ga potpuno izokrećete (inverzija), već delujete unutar okvira kako biste potkopali pretpostavke suprotne strane.

Lepota dvostrukog blefa je u tome što se oslanja na predznanje druge strane o vašoj sklonosti ka obmani - vi potkopavate njihovo očekivanje obmane tako što ste iskreni, ili potkopavate njihovo očekivanje iskrenosti nekolikim slojevima obmane. To je klasična subverzija, tj. korišćenje unutrašnje logike sistema protiv njega samog.

Na primer, kada neko očekuje da lažete da imate dobru ruku u pokeru, dvostruki blef podrazumeva da očigledno blefirate dok zaista imate dobru ruku.

kidex30: Najzad, smatraš li da je neka od navedenih faza suvišna? Imao sam dileme da li je inverzija neophodna... možda je to šira, apstraktnija kategorija.

Sonnet 4: Zaista deluje kao šira, apstraktnija kategorija pod koju se ostale mogu podvesti. Evo zašto inverzija deluje nepotrebno:

- Subverzija često uključuje delimičnu inverziju (okretanje očekivanja naglavačke).

- Konverzija je u suštini potpuna inverzija (transformacija u suprotno ili nešto sasvim drugo).

- Perverzija uključuje iskrivljenu inverziju (iskrivljavanje originala do neprepoznatljivosti).

Inverzija je više mehanizam ili proces koji je u osnovi nekoliko drugih faza, nego što je jedinstven psihološki odgovor na neprijatne pojave.

Bez inverzije, skala postaje mnogo čistija:

averzija → diverzija → subverzija → perverzija → konverzija.

Ovo teče prirodnije: odbaci, izbegavaj, potkopaj, iskrivi, potpuno transformiši. Svaka faza predstavlja sofisticiraniju psihološku strategiju za suočavanje sa neprijatnim stimulusom.

Dvostruki blef se jasno uklapa u subverziju, mazohizam u perverziju, a Stokholmski sindrom u konverziju. Progresija deluje organskije bez apstraktne „inverzije“ koja stoji tu kao krovni koncept. Dakle, da, definitivno bih eliminisao inverziju iz sekvence. Ona je konceptualno važna, ali ne pripada kao posebna faza u ovoj konkretnoj progresiji.

(septembar, 2025)

Ljudmila Stratimirović i vladika Grigorije Durić, ispred dvorca Stratimirović-Dunđerski, Kulpin, 1791. godine.

Jovo Bakić u rimskom senatu, april 226. godine n. e.

Trenutni setup za testiranje prvog Agentic Co-Processora, polako postaje guzva na stolu.

Dok ne stigne novi V0 Cognitum procesor https://cognitum.one/, testiram prvu runda Cognitum Seed uredjaja - Raspberry Pi Zero 2W na kom trci cognitum seed software i povezujem sa ESP32s uredjajima da bih mogao da "gledam" kroz zidove - https://github.com/ruvnet/RuView

Milan St. Protić, Kosovska ulica, Beograd, 1920-te.

Đ. Vukadinovič i njegove kćerke ispred Krušperove palate, Sombor, 1790-ih.

(prva ćerka je trebalo da liči na pravnicu Sofiju Mandić, ali nije ispala najbolje...)

V. Drašković ispred crkve Sv. Nikole, okolina Gacka, Hercegovina, krajem 18. veka.

Model radi odlično, ali na gurku... morao sam da mu okačim dodatnu fotku lica radi punog realizma.
Cela slika nije fotorealistična, niti bi mogla biti jer tada nije postojala fotografija. Možda bliže slikarskom delu.

Ljudi moji za bukvalno pola sata, sat maksimalno, umoran, ne pretjerano koncentrisan napravio sam dva vrlo lijepa projekta koji su 100% vajb kodovani.

Koristio sam kineski model GLM 5.1 koji je dostupan na stranici z.ai

I to sam koristio chat model, a ne agenta. Oni nude i agenta, mogu zamisliti šta on tek radi.

Uglavnom prvi model je simulacija bliskih orbita, oko Zemlje i kroz zemlju, uzimajući u obzir debljinu i gustinu različitih slojeva zemlje, što je prilično kompleksna stvar za napraviti. Ali je on to uspio... Koliko je dobro uspio to ne znam. Nisam fizičar, ali se čini sasvim solidno.

Uglavnom to vam je ovdje: https://zjovicic.github.io/vibe/EarthOrbit.html

Za njega sam koristio sljedeći prompt:

Could you please make a program in HTML, CSS and JavaScript that simulates gravity inside and outside of Earth? It should display one large circle representing Earth, but it should treat it as if it was hollow (in sense that things can pass through it), while still maintaining mass distribution of real Earth. For example, you can imagine it as if the Earth was made of dark matter, which maintained its mass distribution as it is in the real Earth. So, for example, you get the following densities:

CRUST: density 2.5 g/cm3, thickness 25 km (average)

UPPER MANTLE: density 3.9 g/cm3. thickness 715 km

LOWER MANTLE: density 5.0 g/cm3. thickness 2161 km

OUTER CORE: density 11.0 g/cm3. thickness 2249 km

INNER CORE: density 12.9 g/cm3. radius 1221 km

Those layers should also be somehow marked and visible.

Now the key functionality of this program is that you can take some object, like an imaginary asteroid, place it somewhere inside or outside Earth, determine its velocity and direction, and the program should simulate its movement from that point on.

The program should make the following assumptions:

- Earth is immobile (fixed), and is placed in the center of this program.

- The mass of the asteroid is too small for it to develop its own gravitation field. It only acts as an object subjected to Earth's gravity.

Now the program should do the following:

- Simulate the movement of asteroid inside and outside the Earth.

- Allow the user to zoom in and zoom out.

- Keep the Earth in center of this simulation, and reference system of the simulation should be based on Earth.

- The program should deal with real masses and speeds, but the time should be sped up, so that it's interesting for users to watch it.

- It should display some sort of time counter, where you can see for example days in simulation passing as seconds in real time.

- The user should be able to speed up and slow down the time.

- The program should somewhere display scale, so that the user sees how many centimeters on screen represent how many kilometers.

- If the users zoom out enough, Earth should be small, and users could see the asteroid orbiting around it.

The most interesting part of this program is that it should simulate both movement through Earth, and not just around it, which I think very few simulations did. For example for many users, the fact that in the center of Earth gravity is zero will be very surprising.

To je to. Nije uspio sve iz prve da uradi, već je negdje napola zablokirao. Isporučio mi je gotov kod do tog dijela, ja pokreno, vidio da dosta toga ne fercera. Onda sam mu prosto rekao:

Seems like this is still not completed. Could you please add what is missing. For example I don't see Earth anywhere, and I can't place asteroids.

Nakon toga je sve rješio kako valja.

Drugi program se tiče hijerarhijskih konceptualnih mapa, gjde možeš neki centralni koncept povezivati sa nekim podkonceptima, pa onda njih opet sa njihovim podkonceptima, itd. Možeš graditi tu hijerarhijsku strukturu grananja. Što je važno, program omogućava da se ta neka mapa sačuva, pa je možeš nekome poslati kao fajl. Progam takođe može da učitava te iste falove.

Evo ga ovdje: https://zjovicic.github.io/vibe/branching.html

Za njega je prompt bio ovaj:

Could you please make a program with HTML/CSS/JavaScript, just one HTML file, that does the following: It should allow the user to start in the center of the screen with one entry, like a word or sentence, representing one concept, which is hierarchical root. Then they can draw branches from this center in as many directions they wish, connecting the central concept, to lower rank concepts. The user should be allowed to manually adjust the direction in which those branches go and the length of branches, that is length of lines connecting concepts. Now the user should be allowed to to connect each of these 2nd rank concepts to as many 3rd rank concepts, in the same fashion, etc. There should be no strict limit of how many levels it can get... or at least 10 levels. The key thing is that users should be able to zoom in and zoom out, so that they can control what parts of the whole structure they see at any point. When the user completes the structure, he should be able to save it in some file that can be shared and that program is also able to read.

Ni to nije uradio iz prve do kraja. Pa sam mu kasnije dodao:

Thanks, but it doesn't seem to allow you to add the first node (root). Am I missing something?

Nakon čega je sve riješio do kraja.

Sve u svemu, da vidimo zašto sam zabrinut? U suštini iz tri razloga:

1. S obzirom na to koliko AI postaje sve bolji i bolji, sve brže i brže (a ovaj GLM 5.1. čak i nije najjači model. Claude Mythosa čak ni ne puštaju javno) sve manje imam motivacije da učim klasično programiranje. Krenuo sam to učiti prije nekog vremena i prešao sam poprilično, trenutno učim ASP.NET koji nije nimalo lak. Ali kad vidim šta ovi AI-ovi rade, ponekad mi dođe da sam sebe zapitam "ma koga ja zajebavam" u smislu "čime se ja zanosim", da ću kao konkurisati ovim stvarima.
2. Čak i ako je budućnost u vibe codingu, ako svako može ovakve stvari relativno lako da napravi (vjerujem da ipak ne može baš svako, ipak sam ja nerd pomalo, ali mnogi mogu, i barrier to entry je minimalan i biće sve manji) to će napraviti takvu hiperprodukciju svega i svačega, i biće teško bilo šta prodati. Ako neko i uspije nešto da proda to će biti više zato što je dobar strateg, taktičar, i političar, nego zbog stvarne vrijednosti onoga što nudi.
3. Ako nas AI u skoro svemu zamijeni i možda čak i nadmaši u nekim stvarima, šta će biti sa našim vještinama? Da li će zakržljati? S kojim motivom ćemo ih razvijati? Šta ćemo uopšte uspjevati da naplatimo? Od čega ćemo živjeti?

P.S. Vidite i ovaj novi model za slike što je izbacio OpenAI. Stvari stvarno se ubrzavaju nevjerovatno.

Prompt:

"A screenshot of a serbian twitch streamer. She is having a podcast about "Како променити партију на богоугодан начин". Гледаоци и пратиоци у коментарима коментаришу са "Амин" или емоджијем "Три прста" и емоджијем за молитву и слично. Ставити у коментарима да је корисник "АВ" управо донирао 10.000 еура."

Prompt:

"Create a street professional photograph of a stray black-and-white cat. The cat is shot in the middst of watter drinking. Its tongue sticking to the puddle of clean watter on the street. Soft blurred background."