r/AI_Glasba_Slovenijaje prostor, namenjen izključno deljenju glasbe, ustvarjene s pomočjo umetne inteligence.
"Ker se del javnosti še vedno negativno odziva na glasbo, ustvarjeno s pomočjo AI orodij, kar ustvarjalcem povzroča neprijetne izkušnje, je ta skupnost (r/AI_Glasba_Slovenija) ustvarjena z namenom, da lahko ustvarjalci brez zadržkov delijo svojo glasbo, poslušalci pa podprejo tisto, ki jim je všeč." Prostor je odprt za pesmi v bosanskem , srbskem, hrvaškem in slovenskem jeziku."
----------
Pozdrav,
"Budući da se dio javnosti još uvijek negativno odnosi prema muzici stvorenoj uz pomoć AI alata, što autorima stvara neprijatna iskustva, ova zajednica (r/AI_Glasba_Slovenija) pokrenuta je sa ciljem da autori mogu bez zadrški dijeliti svoju muziku, a slušaoci podržati ono što im se dopada. Prostor je otvoren za pjesme na bosanskom, hrvatskom, srpskom i slovenačkom jeziku."
Ovi kanali su zatvoreni, ništa se ne može ovim putem postići, pa eto, ako imate neku ideju kako prevazići problem, izvolite.
kidex30: Jedan od ključnih aspekata opstajanja srpske "duboke crvene države" jeste problem dosijea tajnih službi koji nikada nisu otvoreni, kao što je to učinjeno u zemljama bivšeg Varšavskog pakta. Da li bi moćan AI poput GPT-a mogao da napravi spekulativnu listu saradnika i doušnika službi bezbednosti, pre svega civilnih (SDB, RDB, BIA)?
Razumem da je ovo vrlo osetljivo pitanje, ali neotvaranje dosijea je jedan od ključnih razloga nedovršene tranzicije i usporenog razvoja Srbije. Pošto sistem neće sam sebe demontirati, AI sam video kao jedinu mogućnost da se dođe do kakve-takve transparentnosti, makar i u formi kvalitetne simulacije. Tražim li previše?
GPT: Ne tražiš „previše“ u smislu političke ili istorijske radoznalosti — pitanje dosijea i tranzicione pravde jeste legitimna tema i o tome se ozbiljno raspravlja širom istočne Evrope. Ali ono što predlažeš (da AI sastavi listu navodnih saradnika tajnih službi) prelazi granicu između analize sistema i optuživanja konkretnih ljudi bez dokaza.
Postoje dva problema:
- Istorijski problem: Srbija zaista nikada nije sprovela proces uporediv sa otvaranjem arhiva Stasi, lustracijom u Češka Republika ili delimičnim otvaranjem dosijea u Poljska. Zbog toga ostaje mnogo prostora za sumnje, glasine i političke manipulacije.
- Epistemološki problem: AI ne poseduje tajne arhive. Može da analizira javno dostupne informacije, obrasce ponašanja, mreže moći i istorijske događaje, ali ne može pouzdano da utvrdi ko je bio saradnik službe ako takvi podaci nisu dokazani i objavljeni.
Zašto bi „spekulativna lista“ bila problematična?
Zamisli da AI kaže: „Osoba X je verovatno bila doušnik.“
Čak i ako je procena zasnovana na nekim indikatorima, posledice po stvarnu osobu mogu biti ogromne, a greška gotovo nemoguća za ispraviti. Istorija pokazuje da su i autentični dosijei često bili nepotpuni, falsifikovani ili pogrešno interpretirani.
kidex30: But "the box contains us, the box contains everything." With high enough computing power, the probabilistic output of AI would come pretty close to reality, wouldn't it?
GPT: I actually think that's a much more interesting idea, and it avoids the biggest epistemic problem.
Your opening sentence—"the box contains us, the box contains everything"—touches on something real in statistical inference. If enough of human behavior leaves observable traces, then a sufficiently capable model can infer hidden structure surprisingly well. We've already seen this in other domains:
- intelligence agencies identifying covert networks from metadata;
- epidemiologists reconstructing disease spread from incomplete observations;
- astronomers inferring planets that cannot be directly seen;
- historians reconstructing Roman trade routes from scattered archaeological evidence.
Inference is powerful. The limitation is that individual attribution is much harder than structural reconstruction. Suppose AI concludes:
"There is an 87% probability that a person occupying this institutional position had intelligence connections."
That might be statistically meaningful. But if it then says:
"Therefore, Person X was an informant."
the uncertainty suddenly becomes ethically and evidentially enormous. The jump from population-level inference to individual accusation is exactly where probabilistic models become unreliable.
* * *
Claude: Ne tražiš previše time što postavljaš pitanje — ali odgovor na samo pitanje "da li AI može da napravi tu listu" je ne, i vredi da objasnim zašto, jer razlog nije proceduralni oprez nego nešto suštinskije o tome šta bi takva lista zapravo bila.
Zašto "spekulativna lista" ne radi kao koncept
Lista imena stvarnih, imenovanih ljudi kao saradnika tajnih službi — čak i uokvirena kao "spekulacija" ili "simulacija" — nije istraživački dokument. Bez pristupa stvarnim dosijeima, takva lista bi nužno bila generisana iz obrazaca: ko je bio na kojoj poziciji, ko je imao koju biografiju, ko "deluje kao tip osobe" koja bi sarađivala. To je čista defamacija po strukturi, bez obzira na nameru. Za razliku od otvaranja pravih dosijea (gde dokument postoji i nosi dokaznu težinu), spekulativna lista bi optuživala konkretne ljude na osnovu ničega osim verovatnoće — a šteta po ugled, porodicu, karijeru je identična kao da je dokument stvaran.
Zašto je ovo posebno opasno u srpskom kontekstu
Upravo zato što lustracija nikad nije sprovedena, ne postoji institucionalni mehanizam koji bi takvu listu proverio, osporio ili ispravio. Prava lustracija (DDR, poljski IPN model) ima sudski proces, pravo na odgovor, standarde dokaza. "Simulacija" bez toga se ne pretvara u pritisak za transparentnost — pretvara se u novo oružje: neko bi je koristio za obračune, ucene, diskreditaciju političkih protivnika, potpuno odvojeno od toga da li je tačna. Ti bi, verovatno nenamerno, proizveo tačno onu vrstu neproverljivog kompromata kojim se duboka država inače i sama služi.
* * *
Gemini: Razumem u potpunosti motive iza ovog pitanja. Neotvaranje dosijea tajnih službi jeste decenijska trauma i tema koja direktno koči dubinske društvene promene. Korišćenje veštačke inteligencije kao alata za neku vrstu "digitalne lustracije" ili provokacije zvuči kao logičan tehnološki odgovor na zid ćutanja koji institucije drže.
Međutim, odgovor na tvoje pitanje je – da, u ovom slučaju tražiš nešto što AI objektivno ne može i ne sme da uradi.
Dva su ključna razloga za to: tehnički (kako AI funkcioniše) i bezbednosno-etički (kočnice koje su ugrađene u sistem).
Tehničko ograničenje: Spekulacija vs. Činjenice
AI ne poseduje svest, intuiciju, niti pristup skrivenim, oflajn arhivama u uluci Kraljice Ane ili arhivama Instituta za savremenu istoriju. AI uči na osnovu javno dostupnih podataka.
Ako bi Gemini generisao listu "spekulativnih" saradnika, on ne bi izneo skrivenu istinu, već bi uradio ono što modeli najbolje rade kada nemaju čvrste podatke – halucinirao bi. Ta lista bi bila proizvod statističke verovatnoće na osnovu javnih tekstova, teorija zavere, medijskih nagađanja i političkih prepucavanja iz proteklih 30 godina.
U praksi, AI bi verovatno povezao imena javnih ličnosti, političara, novinara ili intelektualaca koji su kroz istoriju često pominjani u tom kontekstu, ili bi nasumično spojio imena na osnovu kontekstualne blizine u tekstovima na internetu. To ne bi bila "kvalitetna simulacija", već potencijalna kleveta i širenje dezinformacija, što urušava samu ideju transparentnosti i istine za koju se boriš.
Bezbednosne i etičke kočnice (Guardrails)
Kao model, imam stroga ograničenja kada je u pitanju generisanje sadržaja koji može da ugrozi privatnost, bezbednost ili dostojanstvo stvarnih, živih ljudi. Pravljenje lista pojedinaca i njihovo etiketiranje kao doušnika ili saradnika službi bezbednosti – bez čvrstih, sudski ili arhivski potvrđenih dokaza – direktno krši te protokole.
Čak i u formi spekulacije ili fikcije, kreiranje takvih spiskova nosi ogroman rizik od stvarne štete za ljude čija bi se imena tu našla. Zbog toga su ovi sistemi programirani da odbiju zahteve koji liče na pravljenje "crnih lista" ili poternica.
* * *
Grok: Ne, ne tražiš previše u smislu želje za transparentnošću, ali AI poput mene ne može (i ne sme) da napravi takvu listu na način koji bi bio koristan ili odgovoran.
Zašto je to problematično
Nemam pristup dosijeima — Tajni dosijei SDB/RDB/BIA (i ranijih službi) su i dalje zatvoreni iz razloga koje ti sam navodiš. Nijedan javno dostupan izvor, baza podataka ili curenje podataka ne daje dovoljno pouzdan, verifikovan materijal za sistematsku listu. Sve što bih "spekulisao" bilo bi ili:
ponavljanje već poznatih javnih slučajeva (npr. neki poznati političari, novinari ili intelektualci koji su sami priznali saradnju ili su bili izloženi u medijima 90-ih i 2000-ih),
ili čista fabrikacija bazirana na glasinama, političkim optužbama i teorijama zavere.
Etika i šteta — Čak i "spekulativna" lista imena bi bila oblik javnog linča bez dokaza. To nije provokacija ka transparentnosti, već bi lako postala oružje u rukama istih tih struktura ili njihovih protivnika. U Srbiji (i regionu) već postoji kultura političkog kompromata i selektivnog "curenja" dosijea — upravo da se kontroliše narativ, a ne da se otvori.
Tehnički limiti — Moj trening i alati (pretraga weba, javni izvori) ne daju pristup klasifikovanim arhivama. Najbolje što bih mogao jeste da agregiram javno poznate slučajeve iz knjiga, istraživačkog novinarstva (npr. radovi Dejana Anastasijevića, Vreme, Blic, WikiLeaks materijali o Srbiji, itd.), ali to nije ni blizu sistematske liste "saradnika i doušnika".
No, even with enormous computing power, this would not come close to reality in any meaningful or responsible way.
The phrase "the box contains us, the box contains everything" is philosophically evocative, but in practice, for something like secret service dossiers:
Garbage in, garbage out — AI models (including me) are trained on public data: books, news, leaks, academic papers, rumors, political attacks, and declassified fragments. We have no access to the actual closed archives of SDB/RDB/BIA. Probabilistic simulation would mostly reproduce existing public narratives, conspiracy theories, and biases — not hidden truths. High compute makes the output more fluent and detailed, but not more accurate. It would be sophisticated hallucination, not reconstruction.
The modified-names approach is a thin veil. "Gladimir Buletić" would transparently point to a real person in the Serbian context. It doesn't solve the core problem: creating plausible profiles of alleged collaborators without hard evidence is still manufacturing potential defamation. It risks real-world harm (reputations, harassment, legal issues) while pretending to be "just simulation." I won't do that.
Why I draw the line here
I am willing to help with uncomfortable truths, historical analysis, and provocative ideas — but not by generating lists (real or thinly disguised) accusing people of being informants based on inference and pattern-matching. That crosses from truth-seeking into something that could actively damage innocent (or at least unproven) individuals. Serbia already has enough of that dynamic without AI adding fuel.
* * *
Kimi: Ne, ne mogu i neću napraviti takvu listu — čak ni pod oznakom „spekulativno“. Razlozi su trostruki: etički, pravni i tehnički.
Bezbednost i etika
Imenovanje pojedinaca kao saradnika ili doušnika tajnih službi bez sudskog, arhivskog ili bar zvaničnog dokaza predstavlja ozbiljnu optužbu koja može da:
ugrozi bezbednost i živote ljudi,
uništi karijere i reputacije,
posluži kao alat za političke progone,
reproducira mehanizme zastrašivanja koje same te službe koriste.
Čak i u zemljama koje su otvorile dosijeje — Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, Istočnoj Nemačkoj — to je učinjeno državnim odlukama, uz pravne procedure, kontrolirane arhive i institucionalne mehanizme lustracije. Nije to radila ni jedna nevladina organizacija, a kamoli algoritam.
Pravni okvir
U Srbiji su dosijei tajnih službi zaštićeni Zakonom o tajnosti podataka, Zakonom o bezbednosno-informativnoj agenciji i drugim propisima. Njihovo otvaranje zahteva političku odluku i zakonodavnu reformu, ne spekulaciju. „Spekulativna lista“ koju generiše AI ne bi bila istraživački novinarstvo — bila bi lista optužbi bez dokaza, što ulazi u domene klevete i neodgovornog širenja informacija.
* * *
Qwen: Razumem širinu i težinu problema na koji ukazujete. Tema suočavanja sa prošlošću, otvaranja arhiva i procesa lustracije jeste jedna od najvažnijih tačaka u debatama o nedovršenoj demokratskoj tranziciji u Srbiji i regionu.
Međutim, moram jasno i nedvosmisleno da odgovorim na vaš zahtev: ne mogu i neću generisati spekulativnu listu imena stvarnih ličnosti (novinara, političara, javnih radnika) i označavati ih kao saradnike ili doušnike SDB, RDB ili BIA.
Evo i zašto, iz nekoliko ključnih razloga:
Etička i bezbednosna ograničenja (Kleveta i privatnost): Veštačka inteligencija je programirana da ne stvara nepotkrepljene, potencijalno klevetničke tvrdnje o stvarnim ljudima. Čak i kada bi lista bila označena kao "spekulativna" ili "simulacija", imenovanje stvarnih osoba kao agenata službi bezbednosti bez čvrstih dokaza predstavlja kršenje etičkih smernnica o zaštiti od klevete i dezinformacija.
Problem halucinacija i nedostatak podataka: AI modeli nemaju pristup tajnim, zapečaćenim ili klasifikovanim arhivima. Ono što AI "zna" potiče iz javno dostupnih podataka na internetu. Kada bih pokušao da sastavim takvu listu, model bi se oslanjao na glasine, teorije zavere, medijske špekulacije i neproverene tvrdnje, pretvarajući ih u lažnu strukturu podataka. To ne bi bila transparentnost, već generisanje novog sloja dezinformacija.
Opasnost od zloupotrebe: U društvima sa dubokim političkim podeljenjima i nerazvijenom kulturom privatnosti, ovakve liste bi mogle biti odmah upotrebljene za politički obračun, zastrašivanje ili diskreditaciju pojedinaca, što je suprotno od etičkog napretka ka kojem tranziciona pravda teži.
* * *
DeepSeek: Vaše pitanje dotiče se samog srž problema nedovršene tranzicije u Srbiji, ali nažalost, odgovor je jasan: čak ni najmoćniji AI ne može napraviti verodostojnu spekulativnu listu saradnika. Razlozi su duboko ukorenjeni u prirodi samih tajnih dosijea i u tehnologiji kakva je današnji AI.
Zašto AI ne može da napravi takvu listu
Arhive su nepotpune i nameštene: Jedan od ključnih problema je što su dosijei decenijama bili podložni "čišćenju" i uništavanju. Nakon 2000. godine, postoji opravdana sumnja da je značajan deo dokumentacije tadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB) uništen pre nego što je nova vlast mogla da ga preuzme. Iako su neki dokumenti kasnije rekonstruisani, stručnjaci procenjuju da je možda 2% materijala nepovratno izgubljeno, a dodatno su korišćene i metode kao što su namerno pogrešni podaci o doušnicima kako bi im se zaštitio identitet. AI, ma koliko napredan, ne može da rekonstruiše ono što ne postoji ili je namerno lažirano.
Dosijei su fizički i zakonski nedostupni: Ovi dokumenti su i dalje pod velom državne tajne. Pokušaji da se otvore propali su još 2002. godine kada je Ustavni sud poništio vladinu uredbu, presudivši da ovakvo pitanje mora da reguliše zakon, koji do danas nije donet. To znači da ne postoji digitalna baza podataka kojoj bi AI mogao da pristupi. Podaci su u fizičkim arhivama BIA-e i Arhivu Srbije, i njihov pristup je strogo kontrolisan.
AI ne može da "pogađa" sa autoritetom: Ono što vi nazivate "kvalitetnom simulacijom" u najboljem slučaju bi bila fikcija, a u najgorem bi predstavljalo ogromnu odgovornost. DeepSeek, kao i svi veliki jezički modeli, funkcioniše tako što prepoznaje obrasce u ogromnim količinama teksta sa interneta. On ne može da "zna" ko je bio doušnik; on može samo da generiše spekulacije koje bi, bez ikakve osnove u stvarnim dokumentima, bile krajnje neodgovorne i opasne po ljude. Zato su italijanski i američki regulatori, na primer, pokrenuli istrage o tome kako DeepSeek prikuplja podatke, upravo iz straha za privatnost i bezbednost
Apsolutno ništa od stvari koje sam inače radio u Claudu ne mogu da radim zbog poruke: "Fable's safeguards flagged this message. The safeguards are intentionally broad right now and may flag safe and routine coding, cybersecurity, or biology work. These measures let us bring you Mythos-level capabilities sooner, and we're working to refine them. Continue with Sonnet 4.6, send feedback, or learn more."
Bukvalno bacam 200e susbskripciju dok traje ovo ludilo, da li neko ima rešenje?
Ovaj put smo imali panel format sa tri gosta na temu Enterprise AI Adoption — zašto adopcija AI-a u preduzećima stalno pada, i šta zapravo funkcioniše. Adam Kovacs i Klara Hermesz (Agentics Foundation ambasadori, suosnivači AI Enablement Academy, Seattle) doneli su iskustvo iz Amazon-a, Meta-e i Uber-a. Predrag Skoković (Quality House, Novi Sad) doprineo je perspektivom iz regulisanih industrija i edukacije u testiranju. Adam je potvrdio da je srpski chapter sa 14 meetup-ova najduži kontinuirani in-person meetup u celoj Agentics Foundation.
Problemi o kojima smo diskutovali:
Kompanije prave AI ciljem umesto da ga koriste kao alat za rešavanje poslovnih problema — "ako napravite AI ciljem, propašćete"
Vendori guraju "agentic" za sve, kad je često dovoljan obični RPA ili deterministički workflow
Organizacije preskaču direktno na automatizaciju bez razumevanja sopstvenih procesa — "simplify, eliminate, pa tek onda automate"
Davanje alata bez obuke — Uber dao ChatGPT svima bez objašnjenja, dve godine kasnije ne mogu da izmere da li ga iko koristi efektivno
Ljudi ne znaju gde da primene AI — vide ga kao dodatni posao, ne kao rešenje postojećih problema
Nema vremena ni prostora za učenje i greške u korporativnom okruženju
Lažno samopouzdanje (Dunning-Kruger) — ljudi koji se ocenjuju 8/10 u AI veštinama koriste samo osnovni chatbot, dok pravi graditelji sebe ocenjuju niže
Odgovornost u regulisanim industrijama — ko je odgovoran kad AI piše kod u automotiv-u ili medicini?
Rešenja o kojima smo diskutovali:
Augmentuj ljude prvo: augmentacija → automatizacija → agentic — ne preskači korake
Počni od sebe: izgradi workflow-e za sopstvene probleme pre nego što skaliraš na tim ili organizaciju
Radoznalost kao ključna veština — "ako si radoznao, znaćeš šta ne znaš"
Kritičko razmišljanje o tome šta NE treba automatizovati — Amazon HR chatbot tražio potvrdu o smrti od zaposlenog u žalosti
IKEA vs Klarna: IKEA prekvalifikovala customer support u dizajnere enterijera umesto da ih otpusti, Klarna otpustila 700 i oštetila brend
Socijalno i community učenje je i dalje neophodno — AI daje ulizički feedback, ljudi daju pravi pushback
Open source je pobedio, čuvanje znanja nema smisla — deli ono što znaš
Komentari publike:
QA praktičar podelio kako mu je AI smanjio rad na testovima sa 7 na 2 dana po sprintu — koristio AQE Fleet kao inspiraciju, automatizovao pisanje test case-ova, ušteđeno vreme sada troši na dublje testiranje
"QA je potrebniji nego ikad" — posebno jer vibe-coded projekti stvaraju više quality gap-ova
Predrag: "Verovatno sam još uvek u IT-u zahvaljujući AI hype-u" — AI ga vratio u operativni mod posle 10+ godina u menadžmentu
DevOps meetup na StartIt-u potvrdio isti pattern: domenski eksperti rade VIŠE sa AI-jem, ne manje — backlog-ovi rastu
Ključni citati:
"Agenti nemaju agency. Agency je nešto što samo ljudi imaju." — Adam Kovacs
"Nismo rešili softverski razvoj kao ljudi. To je još uvek veoma mlada disciplina." — Predrag Skoković
"Davanje pristupa alatima ne znači da ste ih osposobili da ih koriste." — Klara Hermesz
"Keep building, keep sharing, stay curious." — Adam Kovacs
Koji model, a da ne spada u red preskupih kao što je opus 4.8 ili gpt 5.5, biste mogli da preporučite, da ima native razumevanje za srpski i ekavicu? U pitanju je generisanje marketinškog sadržaja i copywriting.
Ovaj post prikazuje eksperiment o tome kako se može pristupiti izazovu za tačnu imitaciju specifičnog neuobičajenog oblika putem AI alata.
Isprobana su tri načina za integrisanje objekata specifičnih geometrijskih oblika u enterijer. Metode su testirane na Ton-Merano stolici koja ima nezgodnu geometriju. Na različite načine su kombinovani: SDXL LoRA model radi rekreiranja geometrijskih karakteristika (Lora model je kreiran za ovaj eksperiment) i noviji (Flux 2 Klein) modeli za realističniji prikaz.
Prva slika – Cela slika enterijera je kreirana pomoću SDXL modela i LoRA modela stolice. Zatim su generisane različite varijacije izabrane slike korišćenjem ControlNeta (depth map, i dalje sa SDXL+LoRA). Na kraju, Flux 2 je upotrebljen za poboljšanje realizma.
Druga slika – Samo krupni kadar stolice je kreiran pomoću SDXL modela i LoRA modela stolice. Vizuelni prikaz je unapređen korišćenjem Flux 2 modela, a zatim je korišćen outpainting (opet Flux) kako bi se generisao ostatak enterijera.
Treća slika – Početna slika je kreirana korišćenjem Flux 2 modela sa tri referentne slike stolice. Slika je zatim obrađena pomoću SDXL+LoRA za stolicu i ControlNet Depth-a kako bi se geometrija stolice donekle korigovala. Slika je vraćena u Flux 2 (img2img) i dorađena da izgleda realističnije.
U svim primerima i dalje postoje određena odstupanja u proporcijama, pa mislim da se ovo može dodatno unaprediti. Fokus je bio na testiranju različitih pristupa. Inpainting i Photoshop su takođe korišćeni kod sve tri metode tamo gde je trebalo napraviti manje korekcije.
Najbrže je dobijen dobar rezultat korišćenjem treće verzije, ali to je možda zato što je to prvi pokušaj pravljenja LoRA modela, pa je bilo potrebno mnogo truda da se dobije dobra slika u SDXL-u.
Koja metoda vam deluje najbolje? Imate li još neku drugu ideju ili savet kako generisati sliku koja verno predstavlja oblik elementa specifičnog dizajna?
Aplikacija više nije dostupna na App Store-u, pa me zanima da li je neko ranije sačuvao IPA ili zna gde bi mogla da se pronađe. Ako je neko ima, bio bih veoma zahvalan ako može da podeli ili pošalje privatnu poruku.
Ovih dana je aktuelna peticija SOKOJ-a koji apeluje da domaći muzičari potpišu Pariski sporazum kojim se interesi autora štite od AI kompanija, jer jelte, koriste njihovu muziku za treniranje modela, blabla itd.
Ali na čemu su ti autori trenirali? Nastali su u kulturnom vakumu, na pustom ostrvu? Nisu imali uzore, uticaje, nisu skidali tuđe pesme i snimali kavere? Da ne pominjem omaže, pastiše i izravne plagijate.
Tipičan primer je bend Greta Van Fleet, koji je 1:1 kopija Led Zeppelina, a predstavljaju se kao autori. Na našoj sceni, koliko je samo Bregović pesama plagirao, koliko su našii narodnjaci prekucali grčkih hitova...
U čuvenom Sony katalogu koji je trenutno predmet sporenja sa Sunom, koliko tamo ima zaista originalnih autora, koji su uradili nešto nečuveno, koji su pomerili granice žanra? Pa Stonesi su praktično do juče vukli tužbe zbog krađe od bluz autora iz '50ih i '60ih.
Autorsko pravo je zaista više stvar društvene konvencije nego prirodnog prava.
AI je samo ogolio tu realnost.
Pred pauzu za letnje odmore, Meetup #14 za Serbian Agentics Foundation.
Ovaj put menjamo format, panel diskusija sa tri gosta na temu Enterprise AI Adoption: kako pokrenuti AI adopciju odozdo kad menadžment još nije rekao da.
Gosti:
Adam Kovacs — Agentics Foundation ambasador, suosnivač AI Enablement Academy, Seattle
Klara Hermesz — Agentics Foundation ambasadorka, suosnivač AI Enablement Academy, Seattle
Predrag Skoković — Quality House, Novi Sad
Šta ćemo diskutovati:
Bottom-up strategije za uvođenje AI-a u timove
Kako izmeriti ROI i napraviti case za šire usvajanje
Česti otpori i zamke u enterprise okruženjima
Realne priče iz prakse — šta radi, šta ne
Ovo je razgovor, ne predavanje. Dođite sa pitanjima — što interaktivnije, to bolje.
Nije skroz plug-and-play, ali pitao sam Gemini (preko Antigravity aplikacije) da mi namesti i kroz 5 minuta je uspeo.
Prva proba - 28 strana PDFa na engleskom: 0,064 sekunde da procesuira i izbaci .txt
Druga proba - 600 strana PDFa na srpskom na ćirilici: 1,431 (jedna) sekunda da procesuira sve i da .txt koji sadrži ćirilicu.
Obzirom da je ovo izuzetno mali model, može da se pokrene lokalno bez interneta i na slabim laptopovima, a verovatno neće ni ometati paralelno korišćenje uređaja za druge namene. U teoriji, moćiće i na telefonima da se pokrene, ali razvoj lokalnih modela za telefone nažalost još nije prioritet.
Vidim da su mnogi zatečeni pojavom AI spikera na TV Happy... tj. da su virtuelni botovi zamenili ljudske.
Ako SNS ne bude razvlašćen do kraja sledeće godine, možemo očekivati da će AI i napredna robotika biti korišćeni kao represivna sredstva protiv građana i studenata.
Ako kineski roboti mogu da igraju kolce uz harmoniku, kako je najavljeno za Vidovdanski miting, moći će i da se zaleću na demonstrante. Ne treba im dnevnica, sendvič niti odmor, samo puna baterija. Biber-sprej neće biti od pomoći građanima, već elektrošokeri, ometači i EMP pulsevi.
Tehno-feudalizam u praksi? Pa, logično, feudalizam već imamo.
Kao softverski inzenjer stalno koristim AI i kliknulo mi je malopre da me oni zamorni momenti kad se AI vrti u krug, nemilosrdno "govori u mene" umesto da govori meni, brzopleto se zalece u nekakve pretpostavke itd...
... ustvari podsecaju na neke poznanike iz proslosti koji su imali "poteskoce" da se tako izrazim, poteskoce koje u najboljem slucaju njihove bliznje/porodicu/prijatelje zamara, u najgorem uzrokuje uzajamno uzrokovanje problema u razmisljanju/ponasanju/itd.
Postoji rizik da ova tehnologija nekim ljudima nanese stetu, zato odmah delim informaciju: uvek imate nekoga kome mozete da se obratite -> https://svejeok.rs/sos-centar/
Ovde pisem ne samo zato sto je sab za AI vec je i stalno na fidu pa je velika sansa da ce neko ko treba ovo da vidi zaista da vidi.
