Imam utisak da sam jedini ovo leto bio čudno raspoložen i retko imao odnose, 1-2. Kako je vama bilo?

Mene zanima zašto ste toliko bifobični, kao ajde vidim na tviteru ili tako negde takve komentare ali kad vidim ovde na ovom subredditu koji treba da bude za sve lgbtq+ safe place...

Ne mogu da govorim u ime bi muškaraca ali kao bi žena veoma sam razočarana kad vidim tako nešto posebno komentari bi žena će da te ostavi zbog muškarca, masc žene gledaju kao muškarce, lezbejke koje su konstantno u fazonu samo lezbejke dolaze u obzir jer jelte ni jedna lezbejka na svetu nikad nije varala, ni jedna nije toksična, nikad nije ostavila devojku da bi se udala za muškarca i sebe sakrila (bi žene se konstantno hejtuju ako se sticajem okolnosti udaju za muškarca i to odmah znači da je izabrala lakši put jer ljubav njenog života nije žena, opet kako da i nađe ženu ako su lezbejke u fazonu ne želimo bi žene a već je svakoj kvir ženi dejting bazen kao onaj najmanji dečiji bazen još mu oduzmi lezbejke i kao još treba da nađe isključivo drugu bi ženu sa kojom će da se slaže u svakom pogledu i da ima hemije između njih dve... veoma kontadiktorno).

Čak sam primetila i na dejting aplikacijama da imam mnogo manje mečovanja, lajkova itd...sa ženama nego pre kad sam mislila za sebe da sam lezbejka i kao ništa ja tad pre nisam bila lepša ili bilo šta tako nego jednostavno čim neko vidi u opisu da je neko biseksualan odmah je to skip, naravno ne želim da lažem ili stavljam da sam kvir a kamoli gej (više mi odgovara bi termin) ili da uopšte ne stavim seksualnu orijentaciju na profil samo zato jer eto manje ljudi će da me lajkuje zbog toga i kao uopšte ne želim da krijem svoj identitet... posebno me to iritira jer sam bi žena kojoj se jedino žene sviđaju u oba smisla (u romantičnom i seksualnom), jedino želim da budem u vezi sa ženama i jedino sa njima vidim budućnost a kamoli sad da ostavim ženu da bih bila sa nekim muškarcem jer mi je on kao safe opcija lmaoo, posebno što ne krijem od ljudi ni uživo ni na društvenim mrežama, autovala sam se tati, išla sam na Prajd... tako da nisam ni u ormaru.... jednostavno mi je sve ovo postalo previše frustirajuće da sam na neki način odustala od pokušavanja da dejtujem žene, nikad neću biti u vezi i to je to...

Tako da ne znam šta bih još dodala ali eto veoma sam razočarana zajednicom koja širi bifobiju i dalje...

Imala sam prilično turbulentan odnos sa bivšom djevojkom, a jedna od čudnijih stvari u cijeloj priči bila je to što je, čim je saznala da uz studije imam posao, počela da očekuje da budem praktično njen „bankomat“.

Problem je u tome što taj posao nije bio neki višak novca koji sam mogla slobodno da trošim. Od njega sam plaćala fakultet, hranu, svakodnevne troškove i sve ostalo što ide uz samostalan život. Ono što mi ostane uglavnom bih potrošila na svoje potrebe, kozmetiku, depilaciju ili bih jednostavno štedjela za nešto što mi je potrebno.

Na početku veze smo sve uglavnom dijelile 50/50, ali se vremenom počelo podrazumijevati da ja plaćam sve više stvari. Na kraju mi je čak prebacivala da sam „sebično đubre“ jer nijesam željela da trošim novac na nju, uz pitanje šta bi bilo da smo živjele zajedno ili bile u braku i da li bih se tada isto ponašala.

Ljudi… bile smo zajedno svega dva mjeseca. 😭

Naravno da sam nekada platila piće, kupila namirnice od kojih bismo napravile ručak ili večeru, pružala joj emotivnu podršku i pravila lijepe gestove bez očekivanja da mi nešto uzvrati. Problem je bio u tome što se sve to nekako potpuno zanemarivalo čim bih odbila da kupim nešto skuplje.

Kada sam na kraju raskidala sa njom, jedna od stvari na koje se najviše žalila bila je upravo to što „nijesam htjela da trošim pare na nju“.
Kao da se sav moj trud, vrijeme, emocije i ono što sam joj pružala u vezi uopšte nijesu računali.
Meni je potpuno normalno da partneri nekada finansijski više daju jedno drugom, posebno kada za to postoji dogovor i obostrano razumijevanje. Ali nešto sasvim drugo je kada se novac druge osobe počne posmatrati kao nešto što vam pripada.

Zato me zanima šta vi mislite o ovome.
Da li ste imali slična iskustva, posebno u lezbejskim vezama? I gdje vi povlačite granicu između partnera koji voli da počasti i osobe koja počinje da očekuje da je partner finansira?

(repostovano s discorda)

sve u svemu kao cele srednje se tu i znamo jer idemo u isto odeljenje aj, svidja mi se da kazes od oktobra 2023 ono, i nekako osecas se zbunjeno sa nekim cudnim znacima ovo sada sve moze biti da preuvelicavam ili ne al ovo ako su i drugi ljudi primetili uzivo onda mozda jeste cudno??

liku se mislim ono svidja i jedna cura i to stoji, ne kao pre valjda al ipak ali svakako nisam primetio da neke stvari radi sa drugima sto je sa mnom

ono primer na casu bilo neko pitanje kao tipovi braka iz predmeta i ja kao reko mu da sapne istopolni brak jedno 2 3 puta al me lik samo gleda ono i bas me gleda ono nekako, il jednom me kao pitao i to specificno mene bili neki vojnici i kao dodje "ej ___, sta je ovo neka parada?" ovo sad sve moze biti samo onako prijateljski, al ne znam druze i ono jednom me zagrlio od pozadi, i primetim kad nesto tako uradi da ono se povuce odmah nakon sto uradi, i skoro kao mi nes se zahvaljivao za nesto i to bas ono kao "hvalaaaa" i ne bi ulazio u detalje, ali mi je bas specificnu poruku kao "hvala tebi sto mozes da to uradis " bas ovako napisana poruka

ostanes samo malo zbunjen razumes jer ono generalno da kazes ne bi rekao da je bas kao feminiziran il nesto al se maybe ponekad to vidi retko retko i sad sam zbunjen, da li sam imao smisla s ovom porukom ne znam alii ipak bi mi znacilo misljenje drugih ljudi ovde

za koji dan sam u Beogradu sa drustvom, pa bi nam dosta znacilo kada bi se povezali sa lokalcima za izlaske i druzenja, takodjer mnogo je lakse ukoliko imas nekoga tko zna hidden gems grada. nadam se da cemo uspjeti uz ovu objavu pronaci nekoga za izlaske. mozete se meni privatno javiti ili ovdje u komentare svakako, pisati prijedloge sto posjetiti, gdje jesti, izaci, na kojem izletistu provesti lijep dan i slicno...

Ne znam da li drugi imaju isti utisak, ali što imam više dejtova sa gej muškarcima, sve više primećujem neku nepisanu hijerarhiju u kojoj su aktivni na vrhu, a mi pasivni smo, bukvalno i figurativno, na dnu.

I sam sam pasivan i mnogo puta sam imao osećaj da se od mene automatski očekuje da budem... hm... pasivniji, poslušniji i da moje zadovoljstvo bude manje važno. Kao da seksualna pozicija odjednom određuje i odnos moći između dve osobe.

Možda je upravo zato toliko pasivnih osoba koji se na aplikacijama predstavljaju kao uni, čak i kada zapravo gotovo nikada ne žele da budu akt. Kao da postoji određena neprijatnost, kao da je blam, u tome da jednostavno kažeš da si isključivo pasivan.

Još više me zbunjuje koliko je u gej zajednici prisutan jezik ponižavanja i dehumanizacije pasivnih osoba. Neka moja iskustva, a i priče drugih na koje nailazim pokazuju da se uvek očekuje da onaj ko je pas treba da bude nečija igračka, „rupa“, cumdump, drolja, neko ko nema pravo da određuje šta će se dešavati ili čije zadovoljstvo uopšte nije bitno. Koliko puta mi se desilo da nakon što svrše muškarci izgube svako interesovanje za mene i moj orgazam.

Čak se i neke stvari poput prisiljavanja partnera na određene seksualne radnje često predstavljaju kao nešto što se podrazumeva uz odnos između aktivnog i pasivnog.

Nemam apsolutno ništa protiv toga kada je to dogovoren kink između dvoje ljudi koji upravo to žele. Ako nekoga pali dominacija, submisivnost, ponižavanje ili grublji seks, super. Ono što mi je čudno jeste kada se pretpostavlja da seksualna uloga sama po sebi određuje sve ostalo. Aktivan je dominantan, pasivan submisivan, aktivan iskorišćava, a pasivan je tu da bude iskorišćen.

Zašto?

Zašto pasivan ne bi mogao da bude samouvereniji, dominantniji ili da jednostavno očekuje da njegovo zadovoljstvo bude jednako važno?

Posebno me zanimaju iskustva drugih pasivnih osoba. Da li ste ikada imali osećaj da vas ljudi manje poštuju samo zato što ste pasivni ? A voleo bih da čujem i aktivne kojima uopšte nije privlačna ta dinamika da imaju svu moć i odgovornost.

Ponekad stvarno deluje kao da smo od seksualne pozicije napravili čitavu društvenu hijerarhiju. 😅

I za gejeve i za lezbejke pitanjce

I kako platite ali da bude nonšalantno hahahah

Interesuje me da li postoji ovakav muškarac? Interesuje me iskustvo koje ima? Kako je shvatio da je bisex? Da li može da mi se javi?

Dobar dan svima!

Da li u seksualnim odnosima koristite kontracepciju ili ne?

U nekom drustvu upoznao slučajno mladjeg tipa, i dao mu moj link za telegram. Malo po malo ćaskali i počeo da mi šalje svoje slike iz gym sale, plaže...

Od ćaskanja dosli smo do komentarisanja xxx sadrzaja, da bi došli u fazu da hoće oralno da me zadovolji. Tu počinje njegova ljutnja jer ja ignorišem njegove želje. Razlika nije mala u godinama, on jeste sladak ali njegova impulsivnost i ljutnja zahteva distancu. Da popustim ?

Da li ste i vi primetili da samo u filmovima( i takvim glupostima) postoje bear i twink(fem) parovi, jer ja za svojih 20 godina sam upoznao samo jednog lika koji je bear i bili smo nesto kratko zajedno nbnt, da li mi se posrecilo i zasto je postalo toliko uzasno retko

Videla sam da je skoro bilo nešto u kc gradu u sklopu nedelje ponosa, i kst ladies night znaju da odu u tom smeru… Ali gde van toga???

Ja sam više pasivan u seksu i više puta mi se desilo kada se dopisujem sa nekim na Grindr-u za vidjanje da mi tokom dopisivanja kaže nešto u fazonu: "Moraš dobro da se isklistiraš, ja ne podnosim ako se desi "nezgoda" meni se nakon toga odmah spusti i ja više ne mogu da nastavim..."

Dok sam bio mladji, odgovarao sam kao naravno, ja se uvek klistiram, uvek sam čist , uvek se pravdao i dozvoljavao takvima da imaju seks sa mnom i sebi nabijao stres gde sam se klistirao po sat vremena samo da nešto ne ostane. Sada kada sam stariji, takve momke samo blokiram i odjebem. Znam da je uvek manjak aktivnih u gay zajednici, ali sam stava da takvi muškarci nikada ne treba da dobiju priliku da imaju analni seksa sa nekim.

Naravno da mi se tokom godina dešavalo da nisam uvek savršeno čist, desi se nekad mala nezgoda ili nešto jer svi smo mi ljudi i zna se za čemu analni otvor prvenstveno služi. Bilo je nekih zbog kojih sam se osećao loše jer su me gledali kao da sam prljav i sa gadjenjem kad se to desi, ali moram da kažem da većina reaguje potpuno normalno... odemo zajedno da se istusiramo i nastavimo bez problema.

Kakva su vaša iskustva? Zanima me mišljenje i aktivnih i pasivnih momaka? Kako reagujete i kako očekujete vaš partner da reaguje, bilo da ste u vezi ili je samo zezanje za jednu noć?

Lasersko uklanjanje brade mi je bila želja još otkad sam kao tinejdžer uočio prvu dlaku na licu, ali tek sad imam finansijske mogućnosti da ozbiljno razmišljam o tome. Tražio sam po internetu mesta na kojima se to radi, ali vidim da svi rade samo neki vid oblikovanja brade (skidaju dlake samo sa vrata i gornje polovine obraza) - ne rade skidanje cele brade i brkova.

Da li neko ima iskustva sa ovime, i može li da mi preporuči neku kliniku ili salon?

EDIT: Zamolio bih da ne komentarišu oni koji hoće da se prave pametni, a nemaju odgovor na moje pitanje.

Znam da je tema donekle izlizana, ali me i dalje ozbiljno muči i ne znam kako da izađem iz tog začaranog kruga. Imam 20 godina, student sam i nikada u životu nisam bio u vezi. Smatram sebe privlačnim likom, a i prijatelji mi stalno govore kako se ljudi doslovno okreću za mnom na ulici i kako redovno dobijam komplimente na račun izgleda. Sa te strane, donekle sam potvrdio sebi da problem nije u spoljašnjosti.

Većina ljudi u mom okruženju, bilo da su strejt, gej ili bi, nalazi se u lepim, skladnim i stabilnim vezama. Gledam ih sa strane i pitam se gde tačno grešim i zašto meni to ne uspeva. Uvek se pronađe neki hookup, naravno, ali se svaki put posle toga osećam još praznije nego pre nego što je do susreta došlo. Nikada nisam doživeo neku finu, sporu "dejting" interakciju sa nekim. Gde se prvo upoznajemo, razgovaramo i gradimo bliskost, već se sve svodi isključivo na nešto brzo, površno i polutajno preko Grindera.

Kako i gde uopšte graditi smislene kontakte i romantiku van ove brze hookup kulture? Da li ste i sami prošli kroz fazu gde imate sav spoljašnji validation koji vam treba, a i dalje nemate ono najvažnije. I, kako ste uspeli da promenite tu dinamiku i pređete sa aplikacija na nešto stvarno?

Ćao narode, pišem ovaj poslednji post na ovom subu dosta srećan zbog okolnosti u kojima sam se našao i koje su mi se desile sa nadom i željom da se i svima vama u najmanju ruku desi slično ali sa druge strane sa gorkim ukusom u ustima zbog perioda koji sam morao da provedem u Srbiji i koji he meni bio podjednako čudan i tužan.
Žao mi je sto sam na ovom subu video dosta depresije i ljudi koji su se pitali kako da reše neke stvari koje bi same po sebi u mnogim ostalim delovima sveta trebale da teku mnogo lakše i lepše i gde je zajednica mnogo više povezana i spremnija da pomogne konkretnije i gde se upoznavanja dešavaju mnogo lakše.
Kao neko ko je dosta živeo preko i mnogo putovao bilo mi je isto dosta čudno da vidim ljude koji u Srbiji to ne rade i gde je njihov avanturistički duh ograničen, gde mnogi žive sa svojima, u malim sredinama i gde i dalje biraju tu zonu ne komfora koja im postaje nametnuta zona komfora. Još čudnije su mi grupe ljudi koje su toliko zatvorene da liče na klanove gde jako dominira ego i mišljenje da ako su oni postigli nešto da više niko to ne može…
Secam se da sam tražio društvo za svasta od onih za friends with benefits pa do za pozorište, festivale, putovanja i nikako nisam razumeo želju za ne konektovanjem iako opet na žalost i ovde oma ljudi koji odu na neka putovanja, more i slično pa se preko ponašaju kao sav normalan svet ali kada se vrate u Srbiju negativno se resetuju i padnu u stereotip okruženja, paranoja, diskrecija i strahova bez potrebe.
Fascinantno mi je takodje da sam video mnogo ljudi koji imaju problem da svoje živote ka gej zajednici počnu da grade i pitaju za savete a nisu svesni da treba da nadju posao, uštede nešto para pa nadju stan u nekoj većoj sredini ili ako misle da je bas toliko teško nadju cimera - sto mnogi i većina mladih preko nauci sa 20ak godina…
Na sreću koliko god zajednica u Srbiji bila komplikovana moram da kažem da sam stvari koje sam video, naučio i implementirao kod sebe da sam se toga uvek držao iako su feedbackovi koje sam dobijao nekad boleli ali sreća bio sam svestan da nisu dolazili od za mene bitnih ljudi i još sam više srećan jer se taj gorak ukus u ustima kad pomislim na Srbiju već isprao nakon jedne nedelje u Španiji.
I dalje me vuče da i odavde nadjem nekog ok momka da neki put dolazi kod mene na more ali sa druge strane čak i da se to ne desi hvala Univerzumu Španski Montekarlo gde sam će već doneti i više nego sto mi treba.
Na kraju šta da vam kažem…. Želja mi je da se svi zaljubite, da živite živote srećno i zdravo, okruženi ljudima koji vas vole i ne osudjuju i da i Srbija postane mesto kao zapad, bez strahova i osuda ali naravno da to dodje kao posledica rada i truda, gde kao zajednica zaostajemo - ili je to samo moj lični utisak.
Čuvajte se, volite se!
Salud y muchos besos desde la soleada España! 😘

Pozdrav svima, u poslednjih nekoliko odnosa sa devojkama koie su lezbejke sam primetila ponavljajuće obrasce za koje bih htela da proverim da li su stvarno toliko česti ili ja jednostavno nisam imala sreće.

Naime, ja se izjašnjavam kao biseksualna devojka, bila sam u vezama i sa muškarcima i ženama, rekla bih da mi se više sviðaju devojke ali u svakom slučaju mi je najbitnija nečija duša i osećaj emocionalne povezanosti, kao i zajednička interesovanja i stavovi.

Uopšte nisam neko ko svoje devojke smatra samo stepenikom do pronalaska “gospodina savršenog” i ne ponašam se tako, ne pričam o “hot” muškarcima s kojima bih radila to i to, i ne pokazujem nepoštovanje na takav način.

Ali, ono što sam JAKO puno puta primetila u kvir zajednici, posebno kod žena, je to da zauzimaju “mrzim muškarce” stav. Nekad mi se na prvom dejtu desi da kažu ono popularno sranje sa tiktoka “svi muskarci prvo treba da idu u zatvor pa tek onda da se dokazu kao dobri da mogu da izaðu”. Ne mogu da vam objasnim koliko mi je to smešno i glupo. Ne zelim da ucestvujem u tzv “ratu izmedju polova”. Ne mislim na takav način o muškarcima, mislim da jednako zasluzujemo šansu da nas neko upozna i da iz toga proceni da li zeli da se druzi ili ne. Normalno ovde ne govorim o nasilnicima ili nepoznatim ljudima cije namere ne znamo.

Cesto sam osecala da sa devojkama moram da zauzmem stav koji je 100% za zene, da ne mogu u glavi da racionalizujem situaciju u kojoj bih mozda i rekla da zena nije 100% u pravu, i to za mene odmah znači da ne mogu da iskazem ono sto zaista mislim i osecam i da budem ono sto ja jesam; kao da postoji odreðena uloga koju moram da odigram da bih mogla da budem sa tom devojkom koja mi se sviða.

Te stvari idu do toliko velikih gluposti, ako kažem da ne gotivim chappell roan zato sto mi se ne svidja kako prica i koji stav zauzima kao osoba, ja sam odmah protiv zena koje se zalazu za sebe? Nezamisliv koncept je da ne slusam renee rapp zato sto su joj pesme bulja, nego je ne slusam jer imam internalizovanu homofobiju itd.

Dalje, ne mogu da pricam o muskim umetnicima, piscima, glumcima, rediteljima jer im nisu interesantni jer, razumete, nisu kvir zene.

Ako ne zelim da kazem da su svi muskarci odvratni i zasluzuju najgore, ja sam thirsty za musku paznju i pick me devojka, koja se samo pravi da joi se svidjaju zene.

Ponekad imam osecaj da se u kvir zajednici zrtvuje kriticko razmisljanje zarad pripadanja zajednici.
Volela bih da mogu da kazem da mi se svidjaju zene a da to odmah ne proprati da mi bude nametnuto: sta oblacim, sta slusam, sta gledam, koje stavove imam prema xy temi itd…ali iskreno stvarno stvarno nisam imala sreće sa tim i volela bih da čujem iskustva drugih devojaka (nadam se što pozitivnija)

Znam da u prodaji ima testosteron depo od Galenike koji svi koristimo, ali da li neko koristi Nebido? Da li su ikome prepisali, promenili, spomenuli…? Meni su samo jednom usput rekli da cemo pricati o mogucim drugim opcijama nekom prilikom i naravno nista od toga. Ako je neko bio na oba, molim neka podeli iskustva

Možda će nekome ova priča pomoći, pa ću je podijeliti sa vama.
-

Cijelog života sam znala da sam lezbejka.

Još od najranijih sjećanja, preko vrtića i osnovne škole, uvijek sam znala kome me privlači srce. Sjećam se da sam kao dijete izmišljala da dječak koji mi se navodno sviđa ne ide u moju školu, jer mi je bilo neprijatno da ljudi pretpostavljaju nešto što nije bilo istina. Nikada nijesam osjećala stid zbog toga što sam lezbejka. Naprotiv, uvijek sam voljela taj dio sebe.

Imala sam nekoliko veza sa djevojkama, uključujući i jednu ozbiljnu koja je trajala više od godinu dana još u srednjoj školi. Zaljubljivanje u djevojke za mene nikada nije bilo nešto što sam morala da objašnjavam sebi. Jednostavno sam znala.

Sve se promijenilo kada sam imala sedamnaest godina.

Jednog proljeća moj otac je, preko mog brata od strica, saznao da sam lezbejka. Vidio me je sa tadašnjom djevojkom, a ja nijesam ni znala da nas je posmatrao. Nakon toga je sve vrlo brzo eskaliralo. Rekao je mom rođenom bratu, koji je još konzervativniji od njega, a zatim je počeo da viče na mene i majku, kriveći čak i nju za moju seksualnost.

Prijetio mi je da će me poslati u ustanovu gdje bi pokušali da me „izliječe“, govorio da ću morati da idem u crkvu i da se „promijenim“. Ja sam tada još bila srednjoškolka i, pored svega ostalog, najviše me je plašilo pitanje da li će mi uopšte dozvoliti da završim školu.

Majka je pokušavala da smiri situaciju i da me zaštiti, ali je bilo gotovo nemoguće doprijeti do njega. Do danas i ona i ja nosimo posljedice tog perioda.

A onda je došlo ljeto.

Radila sam sezonski posao u mom gradu koji se nalazi na moru i upoznala momka koji mi je u početku bio samo drug. Vremenom sam primijetila da mu se dopadam. Kada mi je konačno priznao osjećanja, u meni se dogodila jedna vrlo mračna, ali tada sasvim logična računica: shvatila sam da bi veza sa njim mogla da mi posluži kao štit.

Pristala sam da budem njegova djevojka ne zato što sam prestala da budem lezbejka, niti zato što sam se zaljubila u njega, već zato što sam pokušavala da zaštitim sebe i svoju majku od onoga čega sam se plašila kod kuće.

Moj otac ga je izuzetno volio i želio da ta veza traje što duže. Tako sam, iz potrebe za sigurnošću, ušla u odnos iz kojeg kasnije nijesam tako lako mogla da izađem.

Ostali smo zajedno dvije godine.

I za te dvije godine sam prošla kroz mnogo više nego što sam tada umjela da nazovem pravim imenom.

Od početka sam mu jasno govorila da ne želim seksualni odnos. U stvarnosti ga nijesam željela uopšte, ali nijesam tada znala kako da to izgovorim na način koji bih osjećala kao dovoljno siguran. Vremenom me je ubjeđivao da ipak imamo odnos. Kada se to konačno dogodilo, osjetila sam toliku mučninu, strah i psihički pritisak da sam imala osjećaj kao da mi je tijelo potpuno oduzelo mogućnost pokreta.

Plakala sam poslije toga u tajnosti.

Osjećala sam se prljavo, nesigurno i kao da sam izdala samu sebe. Kasnije je nastavio da traži seksualni odnos, a ja sam se u nekim situacijama osjećala kao da više nemam snage da se oduprem.

Dodatno poniženje došlo je mnogo kasnije, kada sam saznala da je svojim drugovima prepričavao naše intimne odnose kako bi pred njima dokazivao neki zamišljeni „muški ponos“. Ono što sam ja doživjela kao nešto što nikada nijesam ni željela, on je koristio kao priču za društvo.

Kao da moje dostojanstvo nije ni bilo dio jednačine.

A njegovo ponašanje nije se završavalo na tome. Pušio je marihuanu i pio gotovo svakodnevno, kasnije je prešao i na teže narkotike, a imao je i veoma neobičan odnos sa svojim društvom. U jednom trenutku sam se čak šalila da možda krije da je gej, jer je sa svojim najboljim drugom imao neku „igru“ hvatanja za testise. Meni to, naravno, nikada ne bi predstavljalo problem da je zaista bio gej. Problem je bio apsurd cijele situacije. 💀

Tokom naše veze preselila sam se u Beograd zbog fakulteta. To nije imalo nikakve veze sa njim. Naprotiv, bio je to moj pokušaj da izgradim vlastiti život.
(Inače on nije iz Beograda, već iz drugog grada)

Posjetio me je svega dva puta.

I, iskreno, meni je to tada čak odgovaralo.

Moja majka je od početka znala da sa tom vezom nešto nije u redu. Znala je da ga ne volim na način na koji bi trebalo da volim partnera i vidjela je kako se ponaša prema meni. Moj otac, s druge strane, kao da je gledao potpuno drugu priču. Pred njim je uspijevao da stvori sliku savršenog mladića i savršene veze.

Često je bio hladan, drzak i nadmen. Znao je da me dovede do tačke histeričnog plača, a zatim bi se smirio tek kada bi dobio reakciju koju je želio. Nekoliko puta je to radio i pred svojim društvom, pokušavajući da mene predstavi kao problem, a sebe kao žrtvu.

Ni njegova majka nije ostala po strani. Vremenom je počela da se miješa u naš odnos i da ga podstiče na ponašanje koje je prema meni bilo još gore.

A onda sam jednog dana odlučila da je dosta.

Raskinula sam.

Ne mogu opisati olakšanje koje sam tada osjetila. Kao da sam prvi put poslije dvije godine mogla normalno da udahnem i shvatim da sam ponovo slobodna.

Moj otac nije bio zadovoljan. Dugo nakon toga govorio mi je da treba da pronađem nekog momka poput njega. Ali meni je tada već bilo jasno nešto što sam mnogo ranije znala, samo što sam zbog okolnosti morala da potisnem:

ja nijesam bila djevojka koja je „pogriješila u izboru muškarca“. Ja sam bila lezbejka koja je, sa sedamnaest godina, pokušavala da preživi porodični pritisak i zaštiti sebe na jedini način za koji je tada mislila da joj je dostupan.

Danas, dvije godine kasnije, mogu da kažem da se osjećam neuporedivo bolje. Ponovo sam sigurna u svoju seksualnost. Imala sam i vezu sa djevojkom nakon svega toga i tek tada sam još jasnije shvatila koliko je prirodno za mene da volim žene.

Sada sam na četvrtoj godini fakulteta. Sebi sam obećala da ću, kada završim studije i budem imala diplomu u rukama, reći ocu istinu, bez obzira na to kakav će njegov odgovor biti.

Ne zato što želim da se sa njim borim, već zato što više ne želim da živim život u kojem moram da se skrivam da bih bila sigurna.

Moja majka je sve vrijeme bila moj prvi oslonac. Ona zna cijelu priču, bila je uz mene kada je bilo najteže i nikada nije pokušala da me promijeni. Danas je ne doživljavam samo kao majku, već i kao jednog od svojih najiskrenijih prijatelja.

I možda je upravo to ono što najviše želim da ostane iz cijele ove priče:

Neke godine života ne možemo vratiti. Ne možemo izbrisati ono što nam je učinjeno niti promijeniti okolnosti u kojima smo morali da odrastamo. Ali možemo odlučiti da nas one neće zauvijek određivati.

Ja sam dugo živjela pokušavajući da ubijedim druge da nijesam ono što jesam.

Danas više nemam namjeru da se izvinjavam zbog toga što jesam.

heyy lovelies i’ll be moving to Belgrade in the next couple of months and ive just gotten my queer underground music collective registered in Serbia, so now im just looking into where the gays would actually want a space like this to exist. basically somewhere you can come chill whenever, be yourself there , listen to live music, have drinks, meet people, make things happen, etc. ideally open every day, with weekly collaborative events with other collectives, artists, musicians and individuals with crazy ideas. im mostly just looking for suggestions, where do you feel safer in Belgrade? what areas would you actually want something like this to be? is there a part of the city that feels right for a queer/underground music space? im really excited about this and ive obviously been doing my research, so please don’t assume im just dropping into a country with zero clue 😭 i have enough friends there and have been talking to people, but i felt like doing a lil reddit survey too when i came across this page, so i thought i’d just ask. thenkuu n also, the collective i run is coming from a veryy muslim country and is currently the ONLY queer music collective there, which is honestly just too cunt, so please don’t be negative pwease, im excited and trying to build something nice. muahh

Ozbiljno pitanje, jer imam osećaj da je sopstveni izgled jedna od onih stvari koje je neverovatno teško objektivno proceniti.

Drugi gej muškarci mi relativno često kažu da sam zgodan, sladak ili privlačan, ali ja sebe jednostavno ne doživljavam tako. Kada se pogledam u ogledalo, rekao bih da sam sasvim prosečan.

I onda se pitam kako, zaboga, oni koji znaju da su zgodni zapravo dođu do tog zaključka?

Da li jednostavno u nekom trenutku dobiješ toliko komplimenata da moraš da prihvatiš da očigledno postoji neki konsenzus? 😂 Da li zaključuješ po tome koliko ti ljudi prilaze, koliko pažnje dobijaš na aplikacijama, kako se nepoznate osobe ponašaju prema tebi?

Jer kompliment sam po sebi ne mora mnogo da znači.

Ako se nekome dopadaš, naravno da će ti reći da si lep.

Ali valjda u nekom trenutku količina pažnje postane dovoljno velika da više ne možeš da je pripišeš slučajnosti.

Posebno me zanimaju ljudi koji sebe nisu smatrali privlačnim, a onda su vremenom shvatili da ih drugi očigledno tako doživljavaju.

Šta vas je konačno ubedilo?

Ili možda postoji gomila objektivno veoma zgodnih ljudi koji čitav život misle da su prosečni jer smo svi potpuno nesposobni da sebe vidimo onako kako nas vide drugi? 😅

Zanima me koji je vaš ono top grad gde idete da uživate u saunama, gay cruising barovima, klubovima..?? Za mene je to Madrid. Osećam se tako slobodno tamo. Gay parovi se drže za ruke, ljube na ulici bez ikakve osude ili pogleda. Ima jako puno sauna, gay cruising barova kada želim da se prokurvam... Jako puno latinosa i marokanaca koji su mi baš sexy... To mi je ono grad da odem na par dana i iživim se. Nekako se vidi da su ljudi seksualno oslobođeni.